Da vam pričam dokle ide ljudska bahatost i kako to nema veze ni sa nacijom ni sa obrazovanjem. 

Elem, unuka bake koju negujem je rodjena austrijanka i u medecinskoj je struci. Kao neko takav trebala bi da zna koje su dužnosti i obaveze ali i prava negovateljice i garantovano zna, ali joj odgovara da bude bahata i da se pravi da ne zna. Dok je baka mrdala glavni izgovor je bio da baki u stvari i ne treba negovatelj već neko ko će da se nadje tu pri ruci ako baš ustreba. A plata treba da se zaradi nekako jel'te.  Kao i većina naših žena koje odu u beli svet ne bi li zaradile za mesec dana onoliko koliko kući zarade za šest meseci i ja sam krenula ko tele bez ikakve veze i znanja šta su moje dužnosti i obaveze i koja su moja prava. Radila sam ono što su mi rekli i tek sada vidim kolika sam budala bila i koliko su ovi ovde bezobrazni. Ali dobro, idemo dalje. Navikla da radim ko konj, ovo ovde mi je bilo ko dečija igra, ili kako bi rekli neki, plaćeni godišnji odmor. Moja radoznalost i potreba da sebe proizvedem, da se tako izrazim, u obučenu negovateljicu doveli su me do saznanja da nije moja ni dužnost ni obaveza ni jedan kućni ljubimac, a imam ih tri, a bilo ih je i više, ni hranjenje istih, a kamoli čišćenje njihovih izmeta kojekuda, da nije moja dužnost ni obaveza da peglam unukin veš, da zatežem i menjam posteljinu na unukinom krevetu (koja je dve godine starija od mene) kao što nije ni moja dužnost a ni obaveza da perem prozore na celoj kući ili kuvam ručkove za komplet porodicu plus gosti. To tada nisam znala. Sada znam. I sada kada je baka postala potpuno bespomoćna i nije u stanju ni da se sama umije i obriše posle nužde ništa se nije promenilo. Nema veze što baku moram nekoliko puta u toku dana da premeštam iz kreveta u kolica i obratno i da je oblačim i kupam u krevetu (ko je imao susret sa nepokretnom osobom zna tačno o čemu pričam) što joj spremam pet obroka dnevno  i dalje imam sve ostale obaveze koje sam imala i dok je baka sve to radila sama. A kad unuka dodje kući ona ne može da se bakće sa svojom babom jer je umorna, ona je radila. Inače radi kao asistent u zubarskoj ordinaciji ponedeljkom od osam do dvanaest, utorkom i sredom od osam do četiri popodne i četvrtkom od jedan po podne pa do sedam uveče. Petak, subota i nedelja su joj slobodni ali i tada ja kuvam, usisavam, hranim životinje, čistim za njima itd. a ona čita knjigu, sadi cveće, dočekuje i ispraća goste, razgovara satima telefonom itd.

Plata je ista, i ne postoje ni najmanje naznake da istu povećaju obzirom da se obim posla povećao. 

Moje pravo na pauzu u toku dana ili slobodan dan je poput mog sna da u dvorište parkiram najnoviji model poršea. Imam dva sata u toku dana slobodno, ali kuda ići u ovoj vukojebini i kako kad tih dva sata uvek padnu kada je unuka na poslu. Svako ko je bar malo savestan neće ostaviti staru i potpuno nemoćnu osobu koja ne može da dohvati ni čašu s vodom da bi landrao po austrijskoj vukojebini. I tako dok ja radim dva posla po ceni jednog, unuka se provodi po Veneciji, kupuje mače od 300 evra, lap top od 1200 (takav nema ni moj sin koji je po struci programer), redovno ide na crtanje obrva, nadogradjuje nokte i trepavice itd. Naravno, ušparala na meni, jer moje zamene, provereno je, imaju i do 400 evra veću platu. Isto kao što izvesni poslodavac u Srbiji ima šest sedam automobila u svom voznom parku, a svojim radnicima plaća minimalac ili manje. 

Sjaše kurta da uzjaše murta. Tako nekako. 

Još 20 dana pa eto mene kući mojoj.