Categories
My Links
San
vilabezkrila | 26 Avgust, 2015 12:50


Imala sam san.
Jednu kućicu u cveću,
Dovoljno za sreću.
Dečice par,
Od boga dar.
I ljubav jednu,
za ceo vek.
Al djavo reče:
„Ček, ček“
I uništi mi san.
Kućica oronula
U korov zarasla.
Ljubav je moja
Drugu ljubav našla.
Ostaše dečice par
Od Boga dar.
Imala sam san,
San koji beše
Stvarnost na tren.
Za život jedan
Dosta sasvim.
Dobijaš i gubiš
Pomiri se s tim.
Odavno više ne sanjam,
Nit želje srca ganjam.
Davni san tek je bleda sen
Odavno već zaboravljen.
Tek ponekad mi želja dušu dirne.
U leto kad žita zriju,
Kad mirisni vetar pirne
Kad mi se sećanja davna u dušu zariju.
D. K. B. 
'Vilabezkrila'
 #
Ljubavi mojoj
vilabezkrila | 16 Decembar, 2014 17:33
Ne zatvaram oci kad te ljubim. U tvom oku vidim svoga oka sjaj. Najlepsa su ona jutra kad se s tobom budim. Zagrljaj tvoj je za mene raj. Dok te ljubim oci ne zatvaram. Zelim da upijem svaki atom mirisa tvog. Jedino tada ociju otvorenih sanjam. Odavno si deo srca mog.  #
Ko dlanom o dlan
vilabezkrila | 26 Januar, 2012 20:16

Godine prodjose ko dlanom o dlan,

a cini se da juce bese rastanka dan.

Jos uvek u glavi odzvanja glas

zar vise nema nas?

Sve uvrede tvoje jos uvek dobro pamtim,

jos me bole, jos ponekad patim,

al pamtim i srece cas

kad dete nase je ugledalo nas.

Pamtim kad si se meni u ljubav svoju kleo,

al pamtim i kada si svoji novu ljubav sreo.

I one dane kad bejah ti kobna kao kuga,

od ljubavi onolike osta prah...tuga.

Jos bole davne srece casi,

i to sto dozvolismo da nam se ognjiste zgasi...

Sad stojim tu dok me trag te ljubavi  jos pece,

a zivot ne pita nista, ko reka , neumitno, tece.

Godine prodjose ko dlanom o dlan,

a cini mi se da juce bese rastanka dan.

 #
Od kada za tebe znam
vilabezkrila | 18 Januar, 2012 20:05

Od kada za tebe znam,

krvlju mi tece oganj vreli,

telom mi plovi zar i plam,

a srce ludo samo tebe zeli.

U snovima mi dodjes,

pa se jutrima sa zeljom borim.

dahom svojim po meni prodjes,

i da te ljubim vascelu noc pozelim.

Od kada za tebe znam,

telom mi duvaju vetrovi strasti.

Koza moja, kozu trazi tvoju.

Noc sa tobom je noc puna slasti,

u zagrljaju tvom ja sam u raju.

Od kada za tebe znam.....

 #
Pusti me da slutim
vilabezkrila | 16 Decembar, 2011 18:21

Ne, nemoj mi reci da volis me.

Zadrzi dah da ne postane rec.

Umesto toga, samo jako zagrli me;

pogledaj na Istoku se novi dan radja vec.

Ne, nemoj , da me volis , mi reci.

Misao tu u svom srcu skri.

Poljupci nek poteku umesto reci.

Zagrli me jako dok novi dan zri.

Pusti me da slutim

tvojih osecanja zar.

Vidis da i ja cutim,

a dusu ti dajem na dar.

 #
Ti si na javi moj san
vilabezkrila | 22 Novembar, 2011 20:48

Sanjam...

Tvoj poljubac topao i mek.

Tvoje ruke sto po meni klize ko svila,

i znam i u snu da sve je san tek,

al sve je isto kao kad tvoja sam bila.

Zelim...

Tvoj dodir nezan i lak

i u oku, kad me vidis, onaj sjaj.

Daj nazovi, daj mi neki znak,

jer vec umisljam da je kraj.

Volim...

Taj osmeh tvoj sto iscupa dan,

i zagrljaj kad u njega potonem 

ti si moj na javi san,

u srce bih tvoje da stanem.

Dodji...

Od noci ove ti me ukradi,

da te ljubim i do zore sa tobom se sladim.

 #
NEDOSTAJANJE
vilabezkrila | 11 April, 2011 19:24

Dan se polako gasi, nestaje.

Nedostajanje za tobom raste, ne prestaje.

Fale mi tvoje ruke, osmeh i glas.

Reci ljubavne sto cine nas.

Sve one male stvari,

pogledi u tami,

uzdasi, nezni dodiri

pogledima pricamo kada smo sami.

A onda ti odes,

putevi razni te otmu od mene.

Da mi nedostajes to znas, 

tvoj miris mi se utkao u vene.

I dan jos podnesem nekako,

razni ljudi popune delimicno prazninu,

al kad me mrak prekrije polako, 

ceznje me kidaju, do jutra ne prestanu.

Cak mi i snovi razapeti 

na krstu ceznje i nedostajanja.

Dusa ponizno ceka da joj se vratis, 

i vec strepi od novog rastajanja.

I veceras , dok se dan u tamu pretvara,

meni fale ruke tvoje oko struka.

I onaj nemir sto ga strast stvara,

dok me miluje nezno tvoja ruka.

O vi putevi prokleti !

Nemojte zli biti.

Vratite mi sto pre moje bice voljeno

i srece zrno, u oku skriveno.

 #
KAD VETAR PLACE
vilabezkrila | 03 Mart, 2011 18:56

Jedno se jutro na srebrnoj stazi

sto je Mesec prosu zuti,

sretose pahulja sto s neba slazi

i vetar nestasan, nemiran, ljuti.

Zastade na tren pahulja nezna,

da vetar joj isprica najlepsu pricu,

o svetu o kojem ona ne zna,

o ljubicicama sto s proleca nicu.

Pricama svojim vetar pahulju opi.

Ponese je nezno u plave visine,

obeca da nece dati Suncu da je stopi,

da je ona deo zvezdane prasine.

I prepusti se vetru pahulja snezna,

ne znajuc' da je dusa vetra puna nemira;

ne sluteci da je odvec nezna

da preboli bol sto rastanak stvara.

Jer vetar pahulju ostavi samu

da lagano pada ka dnu

pokri je nezno nocna tama

da umre tiho u najlepsem snu.

I u trenu kad pahulja zemlju tace

vetar se seti svojih obecanja.

Na zemlju se vetar spusti da place,

nad svojom pahuljom sto vecno sanja.

Zajeca vetar nad pahuljom malom,

i danas se taj jecaj jos moze cuti,

kad zima zemlju okuje ledom,

to tiho place vetar ludi.

 #
CUTIM
vilabezkrila | 22 Februar, 2011 09:48

Odavno ne napisah pesmu.

Nece me nesto nezne rime.

A mogla bih da pisem o njemu,

u svaki stih da mu protkam ime.

Moje su pesme sada pune strasti.

Plasi me ta snaga sto iz njih izbija.

Dodiri medeni , nezni, slasni,

Noc , nasa soba, on i ja.

Cuvam ko  tajnu  najvecu

svaki nas uzdah sto se s usana otme.

Ne zelim sa nikim da delim svoju srecu

ni pesme da pisem o tome.

Ljubomorno cuvam njega od sveta

ljubav nasu, samo tugu izlazem.

Po mom srcu ljubav seta

al se bojim recju glasnom da ne ureknem.

 #
DUNI VETRE JAČE
vilabezkrila | 28 Novembar, 2010 21:17

Hej ti vetre što se ljutiš?

U prozor mi lupaš ceo dan.

Zar ne možeš malo da ćutiš,

zar ne vidiš da sanjam mio san?

Sanjala sam sanak mio,

u snu mi je dragi bio.

Taman da me nežno poljubi ,

ti o prozor lupi.

Nesta sanak srcu mio,

ostade mi ruka prazna.

Sad je tuga gde je osmeh bio ,

samoća mi kao kazna.

Al moj dragi zovnu mene,

da me ljubi, da me grli,

moje usne oči snene,

isti sanak mi smo snili.

A ti vetre lupaj samo.

Od hladnoće tvoje breza drhće.

Što ti jače duvaš tamo,

mene dragi grli čvršće.

 #
GINEM ZA TOBOM
vilabezkrila | 13 Novembar, 2010 20:36

Kad nebo progleda zvezdanim ocima

i srebrni mesec prospe osmeh svoj;

nocna tama kad obgrli sve,

u tisini beskrajnoj, nocima 

ja ljubila bih te.

Ruke bih svoje krila stidljivo,

na tvojim grudima srcu blizu.

Poljupce spustala ceznjivo

jedan po jedan k'o bisere u nizu.

A kada noc sklopi svoje zvezdane oci,

i Sunce zablista na horizontu,

noc za nama zaboraviti necu moci,

za tobom ginem k'o ratnik na frontu.

Za usnama tvojim , dodirom mekim.

Proslu noc cu da snevam vasceli dan, 

jer zatreperim , k'o list breze na vetru, kad se setim,

i cekam, noc novu, da ti opet sebe celu dam.

 #
NA KRAJU OKTOBRA
vilabezkrila | 02 Novembar, 2010 17:29

Trosi se Oktobar.

Opada k'o sa grane list.

Topi se leta zar.

Jos malo pa ce pasti

sneg beo i cist.

Kruni se mesec zut,

k'o zrnevlje s klipa kukuruza,

za kraljicu sneznu se priprema put

da zablista zima ko Andjeoska suza.

Zlati Sunce topola grane,

i breze , kose svoje , zlatom pokrise.

Sve se na pocinak sprema da krene.

Budni ostace svati sto curu isprosise.

Iz daljine se cuje crkvenih zvona zvon.

Svetle prozori Bozije kuce.

Veceras se , eto, zeni on

nezni ubica moje srece.

Kad novo jutro zarumeni

Oktobra zutog ostace samo bleda sen.

On ne pripada vise meni.

Pred ljudima i pred Bogom

od danas on je samo njen.

 #
LJUBAVNI NEMIR
vilabezkrila | 24 Oktobar, 2010 08:02

Od danas stavljam tacku.

Sanjalica se odrice svojih snova.

Za dusu , pakost pribadam, kao znacku,

od sutra ja sam neka druga , nova.

Ranise mi dusu ti muski stvorovi.

Bezbroj puta zbog njih sam u blato pala.

Ko baloni od sapunice rasprsise se moji snovi,

svi se oni igraju, to nisam znala do sada.

Nisam znala to do sada,

al sada naucih i lekciju tu,

zato cu da im se svetim od sada,

svi ce me zeleti , ali imace me samo u snu.

Zamrzoh nacisto musli rod,

ni jedan mi ne treba ni blizu.

Od mene napravise krpu za pod,

mesto bisera , suze lijem u nizu.

Al danas kazem dosta je,

ljubav za mene ne postoji vise.

Prica moja prosta je ,

nit mi sunce sije , nit mi liju kise.

Zbog bezdusnog muskog stvora,

ja izgubih najlepsi deo duse svoje,

okusice snagu besa moga,

svu jacinu moje oluje.

Postajem pakosna i nemilosrdna zena,

koja stiklom muski rod gazi,

bezdusna tamna sena,

rukom smrti sto miluje i mazi.

Poljubac moj bice poljubac smrti,

hladnoca groba moje ruke dodir.

Mozda ce nekad moje srce ritmom strasti biti,

ali vise nikad u srcu ljubavi nemir.

 #
CEKAJUCI....
vilabezkrila | 17 Oktobar, 2010 10:05

Ako nemas nista u planu,

po ovom tmurnom i kisnom danu,

ja bih da dodjem malo do tebe,

pa da se sakrijem pod tvoje cebe,

da te nezno posvuda ljubim,

da na ramenu tvom zaspem , pa se probudim,

da se u zagrljaj tvoj skrijem

i sa usana tvojih jos malo pijem.

Pa kad dan zameni tama

ja cu kuci svojoj, polako, sama

po secanju cu da prebiram

i ponovni susret da sanjam,

i radovacu se kao dete

kad me Vi , drago moje opet pozovete,

da ti opet u zagrljaj poletim

kao ptica ,nezno , na dlan da ti sletim.

 #
PRIZNAJEM JAVNO
vilabezkrila | 26 Septembar, 2010 09:49

Preplavi me kao more sto obalu svoju plavi,

nezno, bescujno mi zelju u telo stavi.

U snove mi se uplete k'o riba u mrezu

i samo pozelim snena da me ruke njegove stezu.

Noc  zvezda puna je njegova scena

na kojoj on igra u mome filmu

i dok se u njegovom zagrljaju budim snena

poljupcima svojim u meni on budi zenu.

Cudno je to, kad zena poput mene

vecito hladna ko najhladnije stene

najednom od vatre gori sva

vatra ljubavi me budi iz sna....

Ponekad k'o zbunjeno dete neko

gledam u sebe i ne prepoznajem se;

ljubav moja me doceka meko

i ko nikada pre, predajem se...

Cudno je to da zena kao ja

bogatstvo za njegov poljubac bih dala

U njegovom oku moj lik sja

glasno sad kazem "volim ga"

priznajem javno ono sto dusa je davno znala.

 #
1 2 3 4 5 6 7 8  Sledeći»