Kad nebo progleda zvezdanim ocima

i srebrni mesec prospe osmeh svoj;

nocna tama kad obgrli sve,

u tisini beskrajnoj, nocima 

ja ljubila bih te.

Ruke bih svoje krila stidljivo,

na tvojim grudima srcu blizu.

Poljupce spustala ceznjivo

jedan po jedan k'o bisere u nizu.

A kada noc sklopi svoje zvezdane oci,

i Sunce zablista na horizontu,

noc za nama zaboraviti necu moci,

za tobom ginem k'o ratnik na frontu.

Za usnama tvojim , dodirom mekim.

Proslu noc cu da snevam vasceli dan, 

jer zatreperim , k'o list breze na vetru, kad se setim,

i cekam, noc novu, da ti opet sebe celu dam.