Vi koji se volite cutanjem,

 i vi koji volite se lutanjem;

Vas koje daljine spajaju,

znajte da cete potpuni biti

kad reci iz grla pustite

 i kada razdaljina bude

 tek otet uzdah iz grudi

 u tmini noci dok mrak

obavija tele vasa iznemogla

od zelja i strasti.

 Vi koji snove uzaludne sanjate

 o ljubavi vecnoj i bezmernoj

Vi koji o ljubavi besmrtnoj pesme pevate

 znajte nema ljubavi vecne

niko ne moze beskrajno voleti

i zalud pesme ispevane

to su tek reci samo

svedoci nemoci Vase.

 Jer trenutka ovog u jad padate

 vec sledeceg necemu lepsem se nadate.

 Vi koji ceznete za zagrljajem samo

i ne usudjujete se da pozelite vise

Vi koji jadikujete sto ste ostavljeni

i niz obraze vam liju kise

 Jadni ste, znajte, jer snage nemate

 da ucinite za sebe nesto vise.

Placete nad sudbinom svojom

kunete Nebo i sudbu zlu

i ne znate da ste stvoreni

da ljubite iznova i ponovo na javi i u snu

i kad patite Vi ljubite

i kad placete Vi ljubite

i kad padate Vi ljubite

 i ljubicete do groba svog.

 Vi koji se ljubite cutanjem

i mislite da to je dovoljno

varate se, ljubav trazi saputanje

u tami skriveni ili pod mesecinom

 Vi koji ste daljiom razdvojeni

i mislite da ljubav je dovoljno jaka

 da pobedi daljine i prepreke sve

zabludne su misli vase

ljubavi treba toplina dragoga tela

vatre strasti u hladnoj noci

ljubavi treba pogled nezan

 i sjaj u oku sto budi plam

ljubavi treba dodir nezan,poljubac

ljubav je tuzna kad si sam.