Volela sam bajke da citam kao mala. Volela sam bajke da citam i kao velika, vec odrasla zena. Volim da ih citam i sada. Najvise volim da gledam neki crtac koji prica neku bajku, Uspavana lepotica, Lepotica i zver, Pepeljuga, Palcica..te su mi omiljene jos ako su u Dizni produkciji...zaboravih Aladin i carobna lampa...

Ali...Znam to ali kvari sve, ali sta u stvari porucuju te bajke?

Ja to vidim ovako:

USPAVANA LEPOTICA

Zato sto njeni roditelji zaboravise da pozovu izvesnu osobu na slavlje povodom rodjenja i krstenja , zla vestica baca kletvu na tek rodjeno dete koje pojma nema ni da je zivo. Boze koliko zla..Nema na ovom svetu vestica u tom smislu, ali postoje jako zli i pakosni ljudi. Devojka je rasla okruzena ljubavlju i srecom ali kada je stvarno trebalo da pocne da zivi nabola je nespretna svoj prstic na vreteno, meni licno se vise svidja ona verzija sa trnom ruze, i pada u komu. Sto godina ona  tako spava. To je nerealno skroz, cak i kao mala stalno sam se pitala kako je opstala da sto godina ne prezalogaji nista, ali mama mi je rekla da je to svet bajki gde vladaju neki drugi zakoni i gde ima vila i vestica koje ne postoje u stvarnom zivotu, sto i nije bas sasvim tacno, ali dobro...

Posle sto godina , pukim slucajem tu nailazi neki princ avanturista , vidi dvorac zaraso u trnje i korov pa ajd da gvirne unutra kad tamo ima sta i da vidi , lepa cura spava, on je poljubi i odmah se u nju zaljubi , nema veze sto je ona od njega starija sto godina.. i ziveli su srecno do kraja zivota. Ni u jednoj bajci nema napisano sta je bilo posle tog "i ziveli su srecno do kraja zivota" Da li to znaci da kad se udas ili ozenis prestaje zivot? ili to posle nije tako interesantno...?

LEPOTICA I ZVER

E ova bajka je stvarno cudo..sta ce sve sirota devojka da poljubi i da zavoli..kad kazem sirota mislim na siromasnu devojku..Elem njen otac je neki cudan seljak koji smislja tako neke stvari i zbog toga ga mesto u kojem zive, proglasilo poluludim. Ona je najlepsa cura u selu ali masta o nekom boljem zivotu. Da se razumemo, ona je zadovoljna ovakvim zivotom ali ipak tezi da ode iz sela. Splet okolnosti je dovodi u prekrasan i prevelik dvorac ciji je vlasnik niko drugi vec zver u ljudskom obliku. Verovatno je to bio neki jadan i izoblicen momak , princ ili tako nesto koga zbog ruznoce nije htela ni jedna cura, pa se ovaj razocaran zatvorio u dvorac i redom kako ko bi u njega usao hladnokrvno bacio u tamnice bez nade da ikad ugleda svetlost dana. Surovo nema sta, pakosno veoma, ali on je princ. Nasa devojka konta veoma brzo da ako bude fina i ljubazna prema cudovisnom gazdi da ce dobro da prodje, i tako...vremenom ona ipak otkriva lepotu njegove duse i zaljubljuje se u njega. Naravno i on je pod nekim cinima jer je nesto zabrljavio pa sada mora da nauci lekciju tako ruzan i jadan. E da je u to vreme , kada je ta bajka smisljana, bilo plasticne hirurgije rasplet bi bio mnogo realniji, ovako ispada da je u ovom slucaju ona njega poljubila i on se cudom preobrazio u prelepog i zgodnog frajera. Meni se cini da je pisac ove bajke hteo da spase svoju heroinu vecnog ljubakanja sa zverkom. Princ srecan sto je opet covek, ona srecna sto je ulovila tako dobrog frajera i obezbedila se..i tako srecni  ziveli su do kraja zivota...

PEPELJUGA

E ovoje bajka u koju sam cvrsto verovala, tj. da ljubav ne zna za klasne razlike, siromastvo i ostale gluposti. Verovala pa se i udala verujuci da Pepeljuga ipak moze da zavrsi na dvorcu...Ali..nije tako. Mislim, moze pepeljuga da zavrsi na dvorcu, ali ce na nos to da joj izadje kad tad. Danas znam iz licnog iskustva da Pepeljuge princevima sluze kao zabava , da ako se kojim slucajem princ i zacori u Pepeljugu, kralj obavezno svim silama sabotira vezu, on je u stvari zla maceha, a Pepeljuga se posle nekog vremena vraca u svoj pepeo da zivi ako ne srecno ali onda mirno i spokojno. Princevi su cudna neka sorta, pa ce oni Pepeljuzi kad tad da reknu nesto kao "dosla si kod mene da zivis kao princeza, kod tvojih nisi imala ni hleba da jedes..." E sad ako je Pepeljuga stvarno materijalista ona ce dobrim razvodom da ojadi princa, ali ako nije pokupice one krpice u kojima je dosla i otici ce...Bajka o Pepeljuzi...pa vise ne verujem u nju...to jednostavno ne biva, velike su tu razlike po svim pitanjima...

PALCICA

Moja omiljena...tamo bas ima vila koliko ti dusa hoce...u crtacu na jednom mestu dok Palcica prica sa svojom majkom o tome da li postoje mali ljudi kao ona sto je i posle nejasnog majcinog odgovora nasa mala heroina konstatuje: "nema mesta za male ljude u velikom svetu" O kako je ovo tacno! 

Nasa malena devojka , ne veca od palca, prolazi kroz svasta nesto samo da bi dosla do svog vilinskog princa, zlotvora nikad dosta i u ovoj bajci ali nasa malena uspeva da dopre do vilinskog princa zahvaljujuci svojim prijateljima...za njih dvoje verujem da su ziveli srecno do kraja zivota. Ipak je to vilinski svet, mali ljudi koji zive u krunicama cveca i voze se na bumbarima i u kocijama koje " vuku" leptiri. Kako rece moja majka to je caroban svet, tamo ne vaze ljudski zakoni.

ALADIN

Siromasak nas Aladin...rekla bih ja da je on muska verzija Pepeljuge.

Sve te bajke...pune nam glave pricama da ljubav pobedjuje uvek i da se zlo topi pred ljubavlju, da kad se udas ili ozenis ono posle se zove " srecno do kraja zivota."

Kako bi izgledala nasa Pepeljuga da je na primer na kraju pisalo: " ziveli su lepo desetak godina a onda je princ poceo da pije jer nije isterao svoje momacke bube, jer ga nasa Pepeljuga vezala na kratak lanac, deca vriste i jure na sve strane, pa je princ poceo da posecuje odaje mladjane dvorske dame koja se tu zatekla pod nerazjasnjenim okolnostima, u polu pijanom stanju..." Da li bi tada devojcice ceznule za svojim princevima na belom konju i vencanju iz bajke koje posle otplacujes pola zivota? Da li bi tada siromasne curice sanjale o dvorcima iz bajke ili bi na sam pomen princa pljcnule tri puta, pomerile se s mesta , pri tom izgovarajuci "sacuvaj me Boze!"

u ovim bajkama, Pepeljuzi posebno jedino mogu da se prepoznaju i nadju one devojke koje eto nazivamo sponzorusama...nek je gadan, ruzan i smrdi na beli luk i neku trecerazrednu sljivku, nek smrdi prdi i podriguje, vazno je da on ima racun u banci, ferarija u garazi, vilu u elitnom delu grada, jahtu od 19 metara ukotvljenu na najblizoj morskoj obali i zlatnu kajlu od pola kile oko vrata..armani odelo, neke firmirane cipele iz kojih izviruju bele kao sneg carape...

Decu treba uciti da bez postenog rada nema para, Boze kako ovo ofucano zvuci, kao najveca laz ikada izgovorena...pa ja posteno radim i zaradim citavo "bogatstvo" od 14 000 hiljada mesecno. Dovoljno za jednu Pepeljugu...

Nema mesta za nas male ljude u velikom svetu. Mi mali obicno sluzimo kao zabava onim velikim...zabave se, postavljaju pravila, zahtevaju...a onda odu i ozene se sa princezom... 

Malo su mi misli depresivne ovih dana...otud i ovakav tekst...malo sam ljuta na zivot, na ono sto mi servira...gladna sam ljubavi, zedna sam srece, mira i spokoja, a zivot mi nudi princeve koji zakeraju, postavljaju uslove, te ovo, te ono...Kad dignem glavu i usudim se da kazem "e ovo mi smeta, ne zelim tako ,necu vise da molim za mrvicu neznosti ,zelim da budes tu i kad ja za to osetim potrebu a ne samo kad ti hoces, hocu da volim i budem voljena bez uslova, bez uvrtanja, bez komplikacija, arogancije i ostalih princevskih sranja..." da prostite na izrazu... princ kao princ digne nos i  nece ni da se javi...

Razmisljam da potpuno odustanem od ljubavi...ljubavi prema muskarcu. Sta ce meni to? Sta ce mi nemir u grudima koji mi krade miran san?

Na kraju Palcice kada je vilinski princ po prvi put poljubi njoj porastu krila...hocu li ih ja ikad dobiti? Ona prava, ne ova izmisljena, lazna, koja pucaju pod teretom stvarnosti... 

Pepeljuga...tesko je da neko ko nema nista nadje sebi ravnog...za nekog ko nema nista bukvalno i najveci siromasak je princ...i koliba je dvorac najlepsi...nema mesta za nas male ljude u velikom svetu...cak i da se moj princ smiluje i pogleda opet na sirotinju, za neke dve godine kada , zahvaljujuci poslu koji sada pokrece, postane car naci ce sebi neku pravu princezu...Pepeljugama je mesto u pepelu, tamo treba i da ostanemo. Snovi samo povredjuju...

Za kraj postavljam zadnju scenu mog omiljenog crtaca " palcica" Uzivajte...