Odavno vec zelim da pisem o Deset Bozijih zapovesti. Skoro svi , verujem, da znaju o cemu se radi, i mozda ne bi trebalo da se tu puno pise,ali osecam neku potrebu da mozda podelim sa nekima moje vidjenje istih.

Moje najomiljenije , da se tako izrazim, zapovesti su Ne lazi i Ne vrsi preljubu..ali da pocnem od pocetka

U temelju modernih zakona i savremenih moralnih nacela nalazi se i Dekalog ili Boziji Zakon od deset zapovesti. Danas se rec "zakon" smatra kao skup zabrana ili nacelo koje se ne sme prekrsiti, Bozije Zakone ne bi trebalo da gledamo kao skup zabrana vec kao proglas Bozije milosti, jer Bog u svojoj milosti i ljubavi zeli da covecanstvo razume da je garancija ovozemaljske srece u poslusnosti. On zeli da nas zastiti od zla koje proishodi iz prekrsaja Zakona ili greha.

 Vecina nas zna da je Bog dao dve table , svojom rukom  ispisane, sa zakonom ili zapovestima Mojsiju. Vecina nas zna i koje su to zapovesti...i sve su vazne.Ali cu ja danas da se usresredim na jednu gore vec pomenutu.

Preljuba..ili Ne cini preljube..to je sedma zapovest koja direktno osudjuje neverstvo u braku. Brak je najstarija i najsvetija Bozanska ustanova. Medjutim covek je danas toliko nisko pao u svom moralnom otudjenju od Boga da mu svetost bracne zajednice ne znaci mnogo. Hiljade razorenih porodica, hiljade dece koje je ostalo bez roditelja , hiljade unistenih mladih bica za ceo zivot, uporno svedoce koliko su strasne posledice nepostovanja te zapovesti. Krsenje ove zapovesti je gresni akt protiv Boga, porodice, Crkve i drzave

I da budem jasna..ova zapovest ne zabranjuje samo gresno delo vec i neciste misli. Isus Hrist nas uci da preljuba nije samo telesni cin , nego i zelja u srcu. Iz srca izlaze zle misli i preljube.

"A ja vam kazem da svaki koji pogleda na zenu sa zeljom ,vec je ucinio preljubu u srcu svojemu." (Matej 5, 27-28) 

Po meni strasnija je preljuba koja potice iz srca nego ona telesna..jer telom gospodare razne potrebe..a srce je izolovano od tih telesnih potreba..Zena ili muskarac , sve jedno, mogu telesno da budu savrseno verni svom partneru,ali da im je srce kod nekog drugog i tim svojim ponasanjem oni povredjuju sami sebe i svog partnera i ko zna koliko jos ljudi koji su njima bliski.

Sreca nasa sto je Bog milostiv toliko koliko je milostiv pa nam , ako se iskreno pokajemo, prasta svaki greh, pa cak i greh preljube, kako telesne tako i duhovne..

I mozda ce sada neko da pomisli od kuda sve ovo na mom blogu. Obzirom da sam bila udata i da sam razorila svoju porodicu, odakle mi pravo da sada pisem o ovome..Pa pravo iskustva...

Naravno...bilo je sve mnogo lakse pre dve hiljade godina kada je ljudima tako malo trebalo da budu srecni.. Sta danas da radi zena ili muskarac ako onaj drugi partner vodi porodicu u propast? Porodica jeste svetinja ali bi u bracnoj zajednici trebalo da bude svetinja za oba bracna partnera..I jeste istina da se po raspadu bracne zajednice uniste mnogi zivoti..ma koliko se trudili da nastavimo dalje, nikada taj neki novi pocetak nece biti nov i neopterecen prosloscu ako iza sebe imamo propali brak i decu. To se ne moze  obrisati. I ta deca , ma koliko da se mi trudimo da ih duhovno izvedemo zdrave iz cele te zbrke bivaju opterceni poremecajem vrednosti, jer na zalost ,  uce nas od malih nogu da treba da se udamo i zivimo srecno do kraja zivota sa tim za koga smo se udale..niko ne pominje razvod. 

Otudjene od Boga, pa cak i pogresno tumacenje Biblije ( u Bibliji zena nije bice nizeg reda, vec na jedan skriven nacin zena je uzviseno bice) , pogresno vaspitanje muske nam populacije, gde ,kakve li ironije, majke i bake uce svoje sinove i unuke da su isti uzvisenog roda jer su muskarci ,postavilo je nas zene u jedan nezavisan polozaj. Same smo sebi navukle omcu oko vrata, drustvene norme i olaksale muskom svetu zivot u svakom pogledu..Cak se i ta preljuba drugacije gleda kada je izvrsi muskarac i kada je izvrsi zena. Kada muskarac prevari svoju partnerku onda je to relativno o.k. isti dobije titulu zavodnika i super frajera..postoje cak zene koje gvore: "Pa moj muz je sposoban i za mene i za drugu.."  Dok kad zena izvrsi preljubu ona dobije "titulu" razaraca porodice, nemoralne zene, lose majke i obicno je porodica muza i sam muz izbace iz kuce , uzmu joj decu i ona biva posramljena i obelezena za veci deo svog zivota. Ako pak pokusa ponovo da osnuje porodicu, po pravilu nekom , nailazi ponovo na nekog "maminog sina" i taj je maltretira po vise osnova..ljubomora kao prva stavka.."Ako si prevarila onog sa kojim decu imas, sta ja da ocekujem onda?" itd.. da ne pominjem koliko moze da boli majku kada joj ne daju decu da vidi zbog njenog greha, ili kada je se rodjena deca odreknu zato sto ih je podredila tamo nekom muskarcu i svojim strastima. Naravno niko se ne zapita zasto je do neverstva doslo na prvom mestu..ali se cesto cuje kada muz prevari zenu.."potrazio je van kuce ono sto nema u kuci."  Ma nemoj!

Sa naucnog stanovista muskarac kad vara to nije toliko strasno jer on ulazi u zenu, dok zena prima muskarca u sebe..muskarac to radi zbog poludelih hormona, zena vara zbog osecanja.. 

 Sve ovo sam napisala kao rezultat nekih tudjih iskustava..Nikada nisam telesno izvrsila preljubu. Porodica i brak su za mene bile svetinja, a ja lavica koje je iste branila po cenu i samog zivota. Na zalost nisam imala lava pord sebe ,vec obicnog primerka balkanskog muskarca. Muskarac koji je ziveo zivot po onoj pesmi narodnjackoj "ozenjen sam kao momak zivim". Nisam sigurna 100% ali postoji velika verovatnoca da me je u toku nasih godina ljubavi varao. 

Jesam bila neverna u duhovnom smislu..i jesam varala srcem. Priznajem. I najgore sto se ne kajem uopste. Prema gore navedenom..gorecu u paklu. Ali opet, postavljam sebi pitanje..ima li veceg pakla od ovog u kojem sam sada? Za nekog kome je porodicni zivot ideal i jedini moguci put , ziveti sa ostacima svoje porodice, biti sa muskarcem samo radi telesnih zadovoljstva, ne moci krenuti napred zbog opekotina lazi , prevare i izdaje..izgubljena vera u ljubav, ljude i brak...samo po sebi to je vec pakao. I najgore je kad pomislim da me taj pakao ceka narednih pedesetak godina..Ma kakav moj zivot bio, mozda se i udam ponovo, mozda osnujem novu porodicu, mozda mi se vrati vera u ljubav i ljude i brak..ipak tu ce uvek biti trag onog sto je trebalo da traje zauvek.

 Po ucenjima Bog je nas duhovni otac, nas duhovni roditelj..i kao svaki roditelj On samo zeli da mi budemo srecni i zadovoljni. Kada mi patimo i On pati..a mi bi trebali da stremimo da On bude srecan, ali da to stremljenje ne bude obaveza, vec nasa zelja i potreba..Ja sam daleko od srecne i zadovoljne duse. Ponekad mi se cini da nikada necu ni biti..i najgore je sto ovakvih nerecnih dusa ima jako puno, jos gore je sto vecina tih dusa nije ni svesna da je nesrecna.

Svet bi bio daleko lepse mesto za zivot kada bi se postovalo svih deset Bozijih zapovesti...Licno mislim da bi to onda bio raj gde bi se ljudi postovali, voleli i brinuli vise o onom drugom neg o sebi samom, ljubav bi cvetala , niko nikog ne bi ubijao, lagao varao..Kad bolje razmislim...bilo bi lepo ali i dosadno..ili je zivot u paklu samo jedna losa navika u nizu losih navika koje ima covek.

Kako god, cak i sami ateisti moraju da priznaju da su deset Bozijih zapovesti ipak ispisane u ljudsku korist..pa sada na kraju krajeva nije toliko ni vazno ko ih je pisao..vazno je da ih imamo i da ih retko kad postujemo jer smo zaslepljeni sujetom, besom, pohlepom...Po mom  misljenjiu pakao i raj su u nama samima..kada smo u miru sa sobom i svojim postupcima dusa nam je mirna i uzivamo u blagodetima raja, kada je obratno dusa nam gori u vatri nezadovoljstva i samim tim mi prolazimo kroz pakao..a sve opet zahvaljujuci poimanju dobra i zla, i pomenutim zapovestima...

Zabranjeno voce je slatko, dokaz tome je i Eva koja je uvalila Adamu jabuku, ali vredi li jabuka bas toliko? Vredi li jabuka naseg dusevnog mira? Vredi li jabuka nase srece? Svako iskusenje se moze porediti sa jabukom. Ljudi su definitivno iskomplikovali zivot i postojanje do nevidjenih granica... 

A ja vise necu da vas gnjavim sa ovom temom..

pozdrav od Vile bez krila 

Zelim...

da po tebi prospem poljupce,

kao sto se prosipa topla letnja kisa.

Da osetis moje strasti bujice,

oluju sto se tek na tren stisa.

Zelim..

da moje ruke plesu po telu tvom,

da se uzdah otme ti iz grudi

i prolomi kroz noc kao grom,

da u meni jos vecu zelju probudi.

Zelim..

oko moga struka ruke tvoje,

i usne tvoje na mom vratu.

Od dodira tvog zadrhti k'o struna telo moje,

i pozelim da kazaljke stanu.

Zelim..

da se kraj tebe budim,

da ti ljubim oci snene.

Zato noci ove kraj mene budi,

najlepse je kraj zene zaljubljene. 

Danas mi se pisu pesme.

Pesme o ljubavi, o sreci;

o onom osecaju zbog kog se sve sme;

kad kao Sunce, sijaju zvezde u noci.

I trazim reci da rimu sklopim,

zavirujem u svaki kutak duse svoje,

srce svoje u ljubav da potopim

i perom ljubavi da ispisem najlepse pesme svoje.

Al' avaj! Nece me rime danas.

Mojom dusom pire srece vetrovi.

Dok je tuga ispustala svoj glas,

dok su se rusili svi moji snovi,

iz tog ocaja i tuge te

nastase moje najblje pesme.

Sada kad Sunce mi opet sija

sve redje napisem stih.

Na ovom svetu postojimo samo on i ja;

i nije me briga za sve njih

sto mozda ocekuju rec pesnika;

sreca je moja prevelika,

a ja bice sebicno

ne zelim da s nikim podelim

ovo osecanje magicno.

Samo zelim da ga volim

i da on bude centar mog svemira

moja potreba i razlog mog nemira.

A Vi dragi moji oprostite

na sebicnost moju preveliku.

Znacete ako ovoliko volite;

ako ne, neka i vama Nebo podari srecu ovoliku 

Mika Antic za Vas...nas...mene....

Kad muskarac pozeli zenu,

kad poljupcima budi vatru njenu,

kad od svakog dodira zadrhti kao struna,

kad ljubavi je zdela puna.

Kad je uzme bez pitanja

u tamnoj noci i bela svitanja.

Kad mu se iskra u oku budi,

kad za njenim poljupcima zudi.

Tada zena sebe nesebicno daje,

ljubi bez razmisljanja, nikada se ne kaje.

Dodiri njegovi ruse sve njene zidove

od predrasuda, , nestaju strahovi;

i ona poleti i bez krila

tamo gde pre nije bila.