Kad muskarac pozeli zenu,

kad poljupcima budi vatru njenu,

kad od svakog dodira zadrhti kao struna,

kad ljubavi je zdela puna.

Kad je uzme bez pitanja

u tamnoj noci i bela svitanja.

Kad mu se iskra u oku budi,

kad za njenim poljupcima zudi.

Tada zena sebe nesebicno daje,

ljubi bez razmisljanja, nikada se ne kaje.

Dodiri njegovi ruse sve njene zidove

od predrasuda, , nestaju strahovi;

i ona poleti i bez krila

tamo gde pre nije bila.