Od danas stavljam tacku.

Sanjalica se odrice svojih snova.

Za dusu , pakost pribadam, kao znacku,

od sutra ja sam neka druga , nova.

Ranise mi dusu ti muski stvorovi.

Bezbroj puta zbog njih sam u blato pala.

Ko baloni od sapunice rasprsise se moji snovi,

svi se oni igraju, to nisam znala do sada.

Nisam znala to do sada,

al sada naucih i lekciju tu,

zato cu da im se svetim od sada,

svi ce me zeleti , ali imace me samo u snu.

Zamrzoh nacisto musli rod,

ni jedan mi ne treba ni blizu.

Od mene napravise krpu za pod,

mesto bisera , suze lijem u nizu.

Al danas kazem dosta je,

ljubav za mene ne postoji vise.

Prica moja prosta je ,

nit mi sunce sije , nit mi liju kise.

Zbog bezdusnog muskog stvora,

ja izgubih najlepsi deo duse svoje,

okusice snagu besa moga,

svu jacinu moje oluje.

Postajem pakosna i nemilosrdna zena,

koja stiklom muski rod gazi,

bezdusna tamna sena,

rukom smrti sto miluje i mazi.

Poljubac moj bice poljubac smrti,

hladnoca groba moje ruke dodir.

Mozda ce nekad moje srce ritmom strasti biti,

ali vise nikad u srcu ljubavi nemir.