Categories
My Links

« CEKAJUCI.... | NA KRAJU OKTOBRA »

LJUBAVNI NEMIR
vilabezkrila | 24 Oktobar, 2010 08:02

Od danas stavljam tacku.

Sanjalica se odrice svojih snova.

Za dusu , pakost pribadam, kao znacku,

od sutra ja sam neka druga , nova.

Ranise mi dusu ti muski stvorovi.

Bezbroj puta zbog njih sam u blato pala.

Ko baloni od sapunice rasprsise se moji snovi,

svi se oni igraju, to nisam znala do sada.

Nisam znala to do sada,

al sada naucih i lekciju tu,

zato cu da im se svetim od sada,

svi ce me zeleti , ali imace me samo u snu.

Zamrzoh nacisto musli rod,

ni jedan mi ne treba ni blizu.

Od mene napravise krpu za pod,

mesto bisera , suze lijem u nizu.

Al danas kazem dosta je,

ljubav za mene ne postoji vise.

Prica moja prosta je ,

nit mi sunce sije , nit mi liju kise.

Zbog bezdusnog muskog stvora,

ja izgubih najlepsi deo duse svoje,

okusice snagu besa moga,

svu jacinu moje oluje.

Postajem pakosna i nemilosrdna zena,

koja stiklom muski rod gazi,

bezdusna tamna sena,

rukom smrti sto miluje i mazi.

Poljubac moj bice poljubac smrti,

hladnoca groba moje ruke dodir.

Mozda ce nekad moje srce ritmom strasti biti,

ali vise nikad u srcu ljubavi nemir.

 #
User Comments
(no subject) [Reply]
krilaandjela | 24 Oktobar, 2010 14:43

Да има мира у сваком немиру
да се немир свет зове
да га не познајем,
а да га признајем
да ли би нас спојила
судбина...

И ова тишина
сваког љубавног немира
можда као казна
срцу да воли
да дрхти и страда,
зар само шупља
празнина?

Заборави или воли...

Поздравко

Лепа ти је песма, али суштина
има увек бољих људи

(no subject) [Reply]
mesecina | 24 Oktobar, 2010 14:50

Никад? То је тешка реч, немој да обећаш немогуће...
Љубим те!

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 24 Oktobar, 2010 15:38

mesecina..teska rec..u pravu si...ali ipak...mnogo sto sta nije u pesmi napisano zbog cega upotrebih tu tesku rec...

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 24 Oktobar, 2010 17:27

krilaandjela...ljude koje ja poznajem svi su isti....razlika je samo u prvom utisku...taj prvi utisak je kao omot poklona...neki je od obicnog papira, neki od sjajnog sa sve masnicom...ali sadrzaj je uvek isti...ja vise ni jedfan poklon necu da otvaram, necu da se zanosim, da se nadam...ljubav ne postoji..to samo mi zivimo u iluziji..na kraju se se svede na isto...
hvala na pohvali za pesmu...
pozdrav

(no subject) [Reply]
anam | 24 Oktobar, 2010 19:10

Nikad ne reci nikad:))
...a nemoj baš tačku, možda zapetu, jer šta bi mi da nas oni ne sekiraju stalno?:))

(no subject) [Reply]
mazanjegova | 24 Oktobar, 2010 20:14

Draga moja, uvek je sutra novi dan. Sto puta, ma milion puta sam izgovorila stvari koje si ti napisala i opet... Oprostim.I idem dalje. Mada su muskarci generalno sve sto si napisala, ali. Ljubav pobedjuje pamet.

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 24 Oktobar, 2010 22:38

anam...tacno tako...zene su najveci emotivni mazohisti...sta bi mi da nas oni ne sekiraju...zivot bi bio dosadan jako :))))

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 24 Oktobar, 2010 22:43

mazo...ja upravoh progutah sve ovo sto sam rekla u njegovom zagrljaju...zaboravih na ono nikad...amnezija...njegov zagrljaj , poljubac dodiri...sve to je obrisalo moju ljutnju i bes u trenutku...nezan pazljiv, mozda je skontao da me je zapostavio zbog nekih drugih obaveza...da se ljutim ne zato sto ga mrzim , prezirem...vec suprotno, zato sto mi je bitan toliko, zato sto ga volim...i taj njegov osmeh obrise sve moje oluje i kise i naceta mi na licu dugu...kao sto rece anam...sta bi mi bez njih..sta bi ja bez njega...? Oluja je prosla...sutra brisem ovaj post :))))

(no subject) [Reply]
pisma | 24 Oktobar, 2010 23:04

Немој да бришеш!
Јер ко ће сутра да те сећа, да понекад људи окрену леђа и да није увек срећа када љубавни немир сагори као свећа...
Немој да бришеш, ни сузе, ни речи!

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 26 Oktobar, 2010 18:51

pisma...ovo je lepo receno..kao opomena da stoji da podseca...ne znam...
pozdrav

Add Comment
Dodaj komentar





Zapamti me