Slivaju se niz prozor kapi kise.

Neka me ceznja muci i mori.

Da mi je da mi soba na te zamirise,

da poljupcima ugasis vatru sto gori.

Kvasi kisa zemlju zednu da radja,

kapi se slivaju duz olistalog granja.

Tvoja mi usna od meda sladja,

ociju otvorenih tebe sanjam.

Cekam te da mi iz daljine se vratis, dodjes.

Da me pozoves u svoj stan,

prstima nezno kroz kosu prodjes,

da ispratimo kisu i docekamo suncan dan.