Dvadeset godina.

Sto bi neko rekao puno i da se broji. 

Pre dvadeset godina na danasnji dan, ujutru u 6h i 05 min svet je ugledalo jedno malo stvorenje , pomodrelo od nedostatka kiseonika usled teskog porodjaja i citavih mesec dana ranije nego sto su to doktori predskazali.

Na sv. Savu uvece, njegova mladjana majka je osetila neki lagani bol, vise umor oko donjeg dela ledja ili ti krstiju i otisla ranije da legne. Sutra dan je osetila blage bolove u stomaku na svakih sat vremena. Vec je bila u bolnici i vracena kuci zbog laznih bolova, mislila je da su i ovo laznjaci. Kako je vreme prolazilo vremenski period izmedju dva bola je postajao sve kraci i kraci da bi u noci 29 januara rekla muzu da je vodi u bolnicu jer se ne oseca dobro. Osim bolova koji i nisu bili tako jaki i neizdrzivi, osetila je veliku slabost u celom organizmu. Oko pola jedan po ponoci primljena je na odelenje akuserstva ili popularno receno porodilista. Doktor je pregledao , probili su joj vodenjak i pocelo je cekanje. Lezala je na ledjima i to je strasno umaralo, pa je pitala babicu dal moze da legne na stranu. Kada se okrenula na desni bok, izmorena je zaspala. Probudilo je drmusanje babice koja je zajedno sa doktorom stajala pored i gledala je u cudu. Pogled joj je kliznuo na sat. Bilo je dvadesetak minuta do sest ujutru. Doktor je pitao da li je boli i njen odgovor je bio negativan. Zatim je doktor naslonio neku metalnu trubicu na njen stomak, slusao par sekundi i rekao vrlo ozbiljan sestri da daju mladoj porodilji neku inekciju, tableticu...Kada je igla bila zabodena u venu a sadrzaj sprica poceo polako da istice u venu pocela je borba da se dete rodi. Bez bolova, bez kontrakcija bez iceg sto prati normalan porodjaj. Dosao je jos jedan doktor, jos jedna babica, pa jos jedan doktor, a njoj je sve to delovalo kao san. Kao da se to drugom desava. Malog andjela su bukvalno izbacili iz majcine utrobe, svom silinom nalegavsi na jen stomak doktor ga je bukvalno izgurao napolje, dok je babica pokusavala da ga natera da zaplace ona je primetila kroz prozor prve pahulje  te godine kako promicu. U tom trenutku se cuo i plac malog decacica. Sestra je prisla sa bebom i rekla: mama ovo je tvoja beba! i odnela bebu negde. Doktor je vrteo glavom. Dajte joj anesteziju, nemoj te da je sijete na zivo i ovako se namucila a tako mlada. Na krevetu do nje jedna druga zena samo uz pomoc babice rodila je devojcicu. A onda su joj dali opet inekciju. Osetila je kako lagano tone u nesto. Taj osecaj nikada nece da zaboravi. Sanjala je. Gomilu nekih mumija oko sebe. Nije se bojala. Samo je pokusavala da im kaze da je puste na miru, ali nije mogla da izusti ni rec. Samo je ispustala neke skoro neartikulisane krike. Zatim se sve smracilo. Osetila je kako je neko drmusa i doziva: majka, probudite se, majka...Pokusala je da otvori oci, videla je visestruko. Doktor je davao sestri uputsva da je razbude iz anestezije i odvedu u sobu da se odmara. Tako je i bilo. Polako je uz pomoc sestre odsetala do sobe.Zene su je gledale sa nekom zaloscu u ocima. Spustila se u krevet i zaspala. Probudili su je da ruca, zatim je opet zaspala, opet su je budili da vecera, opet je zaspala.Ne zna ni kada je vizita bila jer je spavala. Posle su joj rekli da je doktor dolazio na svakih pola sata da je vidi. Dodirnu bi joj rukom celo, zatim opipao puls i otisao. Rekli su joj i da je bolnica jecala od njenih vrisaka kada su je zasivali.

Ujutru sledeceg dana doktor je rekao sestri da joj izvade krv i da joj pomognu da ustane iz kreveta i proseta malo. Nije mogla ni par koraka da napravi. Sve je bolelo. Mislila je da su joj rebra polomljena. U devet ujutru su sestre donosile bebe na podoj. Njene ruke su ostale prazne. Pitala je setru gde je njena beba i tada je saznala da je andjelcic u inkubatoru pod kiseonikom. Posle rucka je sama ustala i napravila dva kruga oko kreveta. A onda su joj u jedan sat po podne doneli i njen zamotuljak. Bio je skroz umotan u pelenu i licio je na veknicu hleba. Lepsu bebu do tada nije videla.  Osmeh joj se nacrtao na licu. Mislila je: Boze, ovo sam ja rodila! A onda ga je malo bolje zagledala, i pomislila: kad ce ovaj Malisa da stigne do dvadeset godina?!

Malisa je dobio ime Gabrijel. Po andjelu koji je javio Bogomajci da je noseca. 

Godine su se redjale jedna za drugom i ocas je proslo celih dvadeset godina.

Majka nije bila uplasena svojim teskim porodjajem, dve godine kasnije je svom prvencu podarila brata a zatim jos jednog. 

Danas je taj Malisa, Velisa. Prerastao je svoju majku odavno. Ima svojih mana, svojih vrlina kao i svako drugo ljudsko bice, ali je on i dalje njena prva radost, prva briga, prva tuga. Imala je velike planove za njega, ali je zivot smislio nesto drugo. Ipak rodjendan je rodjendan i ona se uvek seti onog trenutka kada ga je uzela u ruke prvi put. U tom trenutku se u njoj probudio onaj pravi majcinski instikt.  I bez obzira na sve sto joj se dogadjalo u zivotu da postoji neki vremeplov da je vrati u proslost i da joj daju sansu da svoj zivot drugacije proziv,i ona bi opet istim putem prosla samo zbog tih par ociju koje je ugledala tog dana. Jer to je ono istinsko vredno u zivotu zene.

Ta majka sam ja. A malisa je moj sin prvenac. Moja radost i moj ponos. 

Dvadeset godina je proslo tako brzo a tada se cinilo kao da nikad nece. Najbolje od svega sto se ja ne osecam starijom za dvadeset godina. Nekako sam zrelija ali se ne osecam ko neko ko ima dete koje ima dvadeset godina. Kako god....

E pa sine srecan nam 20-ti rodjendan! Budi mi ziv i zdrav pa makar me i nervirao. Ipak ti svoju majku vise nasmejes nego sto mi celo naboras od brige i ljutnje.

Ko ceka taj i doceka...Ko je cekao pricu kako je ovan dospeo u sazvezdja evo price...

Inona, druga supruga grckog kralja Atamanta, resi da stamani svoju pastorcad Friksa i Helu, pa sasusi semeno zito i posle nerodne godine ubedi muza da je prorociste naredilo zrtvovanje princa Friksa, a sve da bi njen sin nasledio kraljevski presto. No, njegova majka Nefela otme svojiu decu i stavi ih na zlatorunog ovna kojeg je dobila od Hermesa, da ih odnese na sigurno mesto u Kolidu. On ih je nosio preko mora i kopna, ali pri prelasku preko moreuza izmedju Evrope i Azije, mala Hela spadne s njega i udavi se u moru. Od tada se taj moreuz zove Helespont ili Helino more, a Friks na zlatorunom ovnu srecno stigne u Kolidu, gde mu Helijev sin, kralj Ajet zahvalno primi ovna, zrtvujujuci ga bogovima , a njegovo runo postavi u gaj gde ga je cuvao ognjeni zmaj i Hekatina svestenica, princeza Medeja, jedino plavooko bice izmedju crnoputih kolhidjana.

Posebna je prica o Jasonu, otmici runa i Medejinom izdajstvu.

Naravno kralj Ejet,  Helijev sin i Kirkin brat, da Friksu stariju cerku za zenu.

U celoj prici je vazno da je ovan zrtvovan gospodaru neba i da se nasao medju zodijacima.

Godine prodjose ko dlanom o dlan,

a cini se da juce bese rastanka dan.

Jos uvek u glavi odzvanja glas

zar vise nema nas?

Sve uvrede tvoje jos uvek dobro pamtim,

jos me bole, jos ponekad patim,

al pamtim i srece cas

kad dete nase je ugledalo nas.

Pamtim kad si se meni u ljubav svoju kleo,

al pamtim i kada si svoji novu ljubav sreo.

I one dane kad bejah ti kobna kao kuga,

od ljubavi onolike osta prah...tuga.

Jos bole davne srece casi,

i to sto dozvolismo da nam se ognjiste zgasi...

Sad stojim tu dok me trag te ljubavi  jos pece,

a zivot ne pita nista, ko reka , neumitno, tece.

Godine prodjose ko dlanom o dlan,

a cini mi se da juce bese rastanka dan.

Na nebu postoje mnoga sazvezdja. Medju najpoznatijim sazvezdjima su ona iz zodijaka ili kako bi mi prostim jezikom kazali iz horoskopa. E a kako su ta sazvezdja dobila imena i otkud ona bas takva tu na nasem nebu, e to cu pokusati da objasnim u narednih nekoliko tekstova.

Pocecu od sazvezdja Jarca. Ne zato sto se trenutno Sunce nalazi u tom sazvezdju, jer se ne nalazi , vec citavih dva dana, cini mi se, Sunce je u sazvezdju vodolije...ili jos preciznije u znaku vodolije. Zasto kazem u znaku a ne u sazvezdju? Pa to cu da objasnim nekom drugom prilikom.

A sada da se vratimo na to kako je nastalo sazvezdje Jarca.

KRONOS-VREME je postojao od samog pocetka bez pocetka i iz njega je izasao HAOS, ogroman prostor koji je sadrzavao NOC ,IZMAGLICU i ETER. Po zapovesti VREMENA Izmaglica se Nocu vrtela po Eteru sve dok se nije raspolutila stvorivsi dve polutke jajeta iz kojeg je izletela LJUBAV spojivsi tako dve polutke koje su predstavljale NEBO i ZEMLJU, tj. Urana i Geju. Kao najstarija grcka bozanstva od kojih postadose Titani sa KRONOM i REOM na celu.

I tu se pojavise zapetljancije u vidu prorocanstva po kome ce jedno  Kronovo dete zbaciti oca sa prestola te gospodaru neba ne preosta nista drugo nego da svako svoje dete, kako se koje rodi , odmah u pelenama i pojede. Tako ti on pojede Hestiju, Demetru, Heru, Hada i Posejdona, dok mama Rei ne prekipi i ona zgrabi oklagiju...ups...pardon..oklagija je kasnije dosla u upotrebu.

Kod seste trudnoce majka Rea ti u pelene uvije komad stene i poturi prozdrljivom muzu, koju on po vec ustaljenoj navici , i ne sluteci nikakvo nevaljalstvo sa zenske strane, proguta i omoguci briznoj majci da svoji bozansku bebu skloni u pecini Dikti na planini Ida gde je malog Zevsa odgajila koza Almateja.

Kada je Zevs uz pomoc Kureta i pomajke Almateje odrastao i po bozanskoj promisli doznade sta se zbilo s njegovom bracom i sestrama, ode lepo do oca, zgrabi ga za gusu te ovaj povrati svoju decu i onda se ispuni ono prorocanstvo  kojega se Kron toliko bojao.

Zevs je zbacio svog oca sa prestola, bacio ga u Tartar a svoju pomajku Amalteju je bacio  na nebo koja posle mnogo prepricavanja i prepisivanja i prevoda u narodu promeni pol i postade Jarac.

I tako mi danas poznajemo sazvezdje Jarca a to je u stvari koza koja je othranila najpoznatijeg medju bogovoma: Zevsa.

O nekim drugim sazvezdjima i kako su se nasla na nebu koje gledamo svaki dan nekom drugom prilikom.

Bogojavljenje (grč. Επιφανεια) je manifestacija Boga na ovom svetu, bilo telesna bilo direktnim delom. Primeri su začeće sina Božijeg i javljenje Svete Trojice prilikom Isusovog krštenja, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordanu.

Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom i njenim mužem Josifom, a tada u svojoj tridesetoj godini pozvao je Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.

 Narodni običaji

Kod Srba se Bogojavljanje slavi veoma živopisno. Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim krajevima Srbije, do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara. U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Ovaj običaj je vezan za verovanje u lekovitost i čudotvornost bogojavljanske vode - vodice. Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.

Od kada za tebe znam,

krvlju mi tece oganj vreli,

telom mi plovi zar i plam,

a srce ludo samo tebe zeli.

U snovima mi dodjes,

pa se jutrima sa zeljom borim.

dahom svojim po meni prodjes,

i da te ljubim vascelu noc pozelim.

Od kada za tebe znam,

telom mi duvaju vetrovi strasti.

Koza moja, kozu trazi tvoju.

Noc sa tobom je noc puna slasti,

u zagrljaju tvom ja sam u raju.

Od kada za tebe znam.....