Hej ti vetre što se ljutiš?

U prozor mi lupaš ceo dan.

Zar ne možeš malo da ćutiš,

zar ne vidiš da sanjam mio san?

Sanjala sam sanak mio,

u snu mi je dragi bio.

Taman da me nežno poljubi ,

ti o prozor lupi.

Nesta sanak srcu mio,

ostade mi ruka prazna.

Sad je tuga gde je osmeh bio ,

samoća mi kao kazna.

Al moj dragi zovnu mene,

da me ljubi, da me grli,

moje usne oči snene,

isti sanak mi smo snili.

A ti vetre lupaj samo.

Od hladnoće tvoje breza drhće.

Što ti jače duvaš tamo,

mene dragi grli čvršće.