Ponoc. Napolju mraz steze.

Svetlucaju pahulje pod ulicnom lampom.

Za moju dusu tuga se veze.

Volim njega a dajem se drugom.

Proslo je od rastanka naseg,

mnogo dana i samotnih noci.

Odavno nisam deo srca njegovog,

al volim ga i ne mogu sebi pomoci.

Pustam da me grle neke tudje ruke.

I drugome osmehom krasim dane.

Niko ni ne sluti moje muke,

shvatice svi kad mi srce stane.

Puci ce mi srce od ovolkog jada,

i mozda kad umrem i on shvati,

koliko sam ga volela i tada i sada,