Pre 18 godina na danasnji dan u 6h i 05min. svet je ugledalo jedno malo bice koje me je svojim izgledom podsetilo na andjela pa sam mu stoga nadenula ime jednog..Gabrijel..

Radjenje malog andjela me umalo kostalo zivota, a i njega. Rodjen skoro mesec dana pre termina i porodjaj bese mucan i dug..kao i oporavak posle porodjaja. Andjelcic se dobro snasao i brzo prebrodio svoj prerani dolazak na svet i svojim prisustvom pomogao i meni da i ja lakse prebrodim dane posle porodjaja.

Secam se da nisam znala kako da ga uzmem u narucje i da sam se strahovito bojala da ce san da me prevari i da ce mi pasti beba sa kreveta.Od tada pa do dana danasnjeg nisam zaspala cvrstim snom.Uvek spavam s jednim okom otvorenim.

Imala sam nepunih 18 godina kada sam rodila svoje prvo dete i sve do trenutka kad mi je sestra spustila mali zamotuljak u ruke nisam se osecala kao majka..a od tog trenutka ..pa sve se promenilo...

Danas slavim sinu 18 rodjendan i ne mogu da verujem kako je sve tako brzo proslo..prvi osmehnjegov pa bolest..pa vakcina pa progovorena prva rec, pa prvi korak...nestasluci..slova prva naucena..prvi razred..mala matura..i sada..danas postaje punoletan.."svoj covek" a ja jos uvek u njemu vidim onu bebu od pre 18 godina..

Mamin sin...mamina prva radost, prva briga...

Odoh da slavim budim mog Andjela i da mu pozelim sve najlepse..i urucim poklon..

Magija srtvaranja zivota je...nesto sto nas iz korena promeni...