Zagledam se ponekad u tvoju sliku

u taj pogled i osmeh blag

i pustam da tece secanja reka

na vremena kad si mi bio drag.

Oci zatvaram svoje tada

i uzdah se otme mesto krika.

Sama sam , i ti si sam sada

mesto tebe sad me greje tvoja slika.

Secanje, pregrst uspomena,

sto me miluju k'o obalu more.

Il' mi zamrace lice k'o najcrnja sena

najlepsi se snovi pretvore u more.

Sklanjam tvoju sliku tada,

dok suzu pobeglu brisem s lica.

Bio si moja radost nekada,

sad si bol moja, moja nesanica.