Odavno ne napisah pesmu.

Nece me nesto nezne rime.

A mogla bih da pisem o njemu,

u svaki stih da mu protkam ime.

Moje su pesme sada pune strasti.

Plasi me ta snaga sto iz njih izbija.

Dodiri medeni , nezni, slasni,

Noc , nasa soba, on i ja.

Cuvam ko  tajnu  najvecu

svaki nas uzdah sto se s usana otme.

Ne zelim sa nikim da delim svoju srecu

ni pesme da pisem o tome.

Ljubomorno cuvam njega od sveta

ljubav nasu, samo tugu izlazem.

Po mom srcu ljubav seta

al se bojim recju glasnom da ne ureknem.