Da..Bila sam budala jer sam igrala po pravilima. Kao maloj devojčici, majka mi je govorila, tj. prenela mi je savet koji je njoj njena majka dala, a ovoj njena majka. Znači tradicionalni savet, koji se prenosi s kolena na koleno o tome kako sačuvati brak a koji glasi: da ti brak dugo traje, kuća uvek mora da bude čista. Pola sata pre nego ti muž stigne kući, operi se, presvuci se, našminkaj, popravi frizuru, i uvek, ali baš uvek dočekaj muža s osmehom na licu. Kuvaj mu jela koja on voli, neka uvek bude čist i popeglan, nikada ne dovodi sebe u situaciju kojom ćeš obrukati sebe a time i muža, budi uvek blaga, puna razumevanja, ne zvocaj, ne pravi scene, i najvažnije od svega uvek moraš biti raspoložena za seks. I brak će da ti traje ceo život. I kad je došlo vreme da se udam, kad sam se udala svega toga sam se pridržavala. Čak i više od toga..zažmurila bi na jedno oko više nego često. S ljubavlju sam brinula o kući, s osmehom bi muža dočekivala i kad mi do osmeha nije bilo. Čekala sam ga da ručamo zajedno, ali su se vremenom ručkovi pretvarali u večere, a vecere u doručke. Na kraju sam odustala. Sada kažem sa sigurnošću da nema pravog saveta za dobar i dugovečan brak. Džaba sva pravila, dzaba ljubav, požvrtvovanje.. Čini mi se da je od svega potrebna volja i želja da nešto uspe. Uprkos tome što sam igrala po pravilima brak mi se raspao. Život mi je okrenut naglavačke. Dugo sam bezuspešno pokušavala da ga okrenem u neku normalu, pa sam na kraju odustala i prihvatila da je možda baš to što je okrenut naglavačke normalno stanje stvari i u tom haosu u kojem je pravilo da nema pravila se osećam, aj neću da kažem da je dobro, al je bar zanimljivo.. Samo se po neki put, a u zadnje vreme sve češće, osećam kao veelika budala baš zato što sam igrala po pravilima, a od toga nikakve vajde ni koristi.