« USKRS | DRUGI B(L)OGOVSKI RODJUS »
6.Maj. Djurdjevdan.
Nekome slava, nekome obican dan.
Da sam ostala u braku juce bih slavila 20 godina bracnog zivota.
Da, udala sam se na Djurdjevdan.
Juce, 20 godina starija razmisljam i secam se koliko sam onda bila vesela, puna poleta, puna snova od kojih neki nemaju veze sa stvarnoscu. Koliko sam verovala ljudima, koliko sam verovala u ljubav.
Udajom sam prihvatila muzevljevu familiju kao rodjenu. Dever mi je postao brat, svekar otac koji mi je trebao i koji mi je nedostajao..njegova baka je bila i moja baka..sva ona familija koju nisam imala odjednom je pocela da postoji u muzevljevoj, i ja sam je iskreno volela i pokusavala da im ugodim.
Ali oni nisu mene prihvatili kao sestru, cerku, unuku...
Pre 20 godina bila sam na pocetku jedne price, na pocetku moje price...
U toku prve godine rodila sam prvog sina, zatim dve godine kasnije, drugog i jos sest godina kasnije i treceg sina. Bilo je predivnih dana, bilo je i losih, bilo je problema, ruznih reci, podsmeha, nerazumevanja, uvreda, ali ja sam sve oprastala, kao straija sestra, cerka, unuka...a oni su tovarili i tovarili.. Gurali me, nisu me hteli..
A onda je poceo i muz da me gura od sebe. Vrata mog utocista su se zatvarala. Nisam imala vise u ciji zagrljaj da se sakrijem posle svekrovih uvreda i deverovih podbadanja.
Ne kazem ja da su oni losi ljudi, niti da sam ja savrsena, ali moglo je i bolje, drugacije..
I brak se raspao.
Ne znam zasto je muz potpao pod uticaj alkohola i svog oca, ne znam gde ode ljubav, pozrtvovanje, ali kad su mi deca ostala gladna i u prekratkoj odeci i pocepanoj obuci, kad mi je kuca ostala bez ogreva, kad od zime nisam mogla da se okupam mesec dana...stavila sam tacku i otisla...ostavila sve.
Kucu od 90kvm zamenila sam za kucom od 35kvm.
Kuhinju sa sudoperom, radnim delom zamenila sam za jednu plasticnu vanglicu i obican sto.
Sporet sa cetiri ringle i rernom zamenila sam za reso sa samo jednom ringlom.
Frizider, zamrzivac, friteza, toster, mikrotalasna, mikser...zaboravila sam na njihovo znacenje.
Trpezarijski sto sam zmenila za mali stocic, onaj sto sto se stavlja u dnevnom boravku..stolice...ma sta ce mi..sednem na patos pa jedem...
Tv, dvd, kasetofon, cd plejer, usisivac i to sam zaboravila za sta sluzi...
Kupatilo od 15kvm zamenila sam za jednu plasticnu kacu koju unesem u sobu i u kojoj nalijem vodu koju sam predhodno zagrejala u ves loncu..
Veliki bracni krevet sam zamenila za obican kauc u kojem sa prvo spavala sa najstarijim sinom, dok je najmladji spavao u foteljama, da bi nesto kasnije koleginica jedna mi dala ugaonu garnituru koja ima dva kreveta pa sad na jednom spavam ja sa najmladjim sinom, a na drugom spava moj najstariji sin.
Dvoriste puno cveca zamenih za dvoriste puno korova, cickova i koprive, koje s mukom unistavam evo vec trecu godinu...koprivu ne, od nje deci spremam ukusna jela.
Komsiluk zamenih sa beskrajnim prostranstvom banatske ravnice, do prvog komsije moram da pesacim oko 500 metara po bedemu, ili kako ga mi ovde zovemo begej...u stvari radi se o nasipu koji je podignut uz recno korito da bi se sprecila izlivanja reke koja zna neki put da nabuja i napravi lom. Moj pok. otac je bio bedenar, kad je poginuo firma u kojoj je radio je dala majci kucu , cuvarnicu, koja nije vise bila u upotrebi a koja se srusila 1994 godine od podzemnih voda. Bese ta kuca velika i prostrana.. Kad se kuca srusila, majka je s mukom i na jedvite jade nagovorila direktora tadasnjeg da joj adaptiraju supu i stalu u stambeni prostor..
Muza zamenih za majku...koja ne pije, ali koja ume da bude naporna i teska kao Trepca.
Ne dozvoljava mi da kuvam..kad ne kuvam, onda zvoca zasto ne kuvam, ili jos gore kuka na sav glas kako ona sve sama radi a mi smo joj se navalili na kicmu. Tj. kukala je do letos..onda je otisla da radi i kada je videla da ipak i ja mogu nesto da uradim i nisam bas toliko nesposobna od tada ne zvoca...
Naucila sam da pronalazim zadovoljstvo u malim, malecnim stvarima i da uzivam u onome sto vecina ljudi i ne opaza.Nije meni zao sto sam brak rasturila, deci porodicu otela...zao mi je zivota koji sam imala u toj kuci, ljubavi sa kojom sam namestala svaki detalj, sadila svaki cvet..Zao mi je sebe sto sam izgubila veru, sto me je strah toliko da ni ne razmisljam o tome da mozda jednom opet imam svoju kucu..Hm...svoju...na zalost i to je bio samo privid i obmana kao i sam brak, ogromna ljubav muzevljeva...sve bese iluzija na kojoj bi pozavideo i sam Dejvid Koperfild.
I mozda sam sebicna, los roditelj, ali sam decu spasla od pakla koji mogu da razumeju samo oni koji su imali bilo kakav kontakt sa alkoholicarem.
U medjuvremenu sam kupila sporetic sa dve ringle i rernom, kupila zamrzivac, ves masinu sam uspela da iskukam od bivseg muza...Vodu u kuci nemam, pa istu koristim tako sto vodu natocim sa bunara u kanister i onda ulijem u ves masinu kroz fiokicu za prasak... Za prosecno pranje masina potrosi oko 80 litara vode...cak i one stedljive. Koleginica jedna druga mi je dala neki crno beli tv, kompjuter mi dala tetka...i dalje sednem na patos kad rucam...
Ne zalim se...samo me nosalgija potkaci ponekad pa mi bude tesko na dusi...
Kazu ljudi da je tesko kad sa konja padnes na magarca...ja sam sa konja ljosnula direkt na zemlju..i sada hodam po toj zemlji, obema nogama sam na njoj...
(no subject) [
Reply]
Sad ću da kažem nešto zbog čega će mnogi možda da me linčuju.
Biću vulgarna, oprosti. Ali, shvatićeš zašto.
I ja sam vezu sa mužem zamenila za vezu sa majkom.
I često umem pred drugaricama kad kukumavčem da kažem sledeću rečenicu:
Jedina razlika između mog braka i života sa mojom majkom je u tome što je muž tražio još i da me jebe.
Znam kako ti je. Ni
ja nemam sudoperu. Perem sudove u kupatilu. Moja majka u prizemlju ima ful kuhunju. Dakle ugradna rerna, ravna ploča, mašina za sudove itd.Unuci joj stalno smetaju, pa smo se pretvorili svi u tišinu koja hoda.
Pitam se ponekad da li sam njena.
Imaš posao i to je nešto. Imaš dobre koleginice, to je dobro.
Ja? Čim nađem šljaku, odoh?
Didi..ti bar imas kupatilo..i da u pravu si muz je trazio seks, majka me jebe bez one stvari. čak mi je napomenula da ako se ponovo udam da joj se više ne vraćam, posao imam ali platu dajem njoj, kao i dečiji pa mi ona udeljuje..uredila sam da dobije soc.pomoć e za te novce ne zna pa tako uspem da kupim neku krpicu i dnevne uloške za koje ona smatra da su luksuz..krpice koje kupim za nju dobíjam od koleginica ili ih tobož šijem u firmi od víška materijala. moja deca nisu uopšte vaspitana, tako ona misli, to je gomila lenjivaca koji joj žderu dzigericu, a i ja sa njima. vezu koju imam ona ne odobrava, za nju je on matorac, i ne bi ona dala njenih 60 godina za mojih 37 ako bi trebali da je jebu takvi matorci..eto i ja ispadoh vulgarna..pozdrav
Vršnjakinjo moja,šta smo sebi dozvolile? Znam da nas je muka naterala, ali...
Moram sebe da priupitam ima li tu moje krivice. Zar me je tako lako pretvoriti u ništa. Ubiti svaku vrednost i radost.
Ali, ne damo se. Naši tekstovi su puni vedrog duha, čak i kad su najtužniji. Znači da nismo izgubile veru u lepo.
believer
Bea..ja sam stalno nasmejana, stalno zbijam šale. ovaj žívot od rodjenja pa do smrti je put..kakvo će nam putovanje biti zavisi od nas. ništa u grob nećemo odneti, ali je bitno koliko dugo i u kakvom sećanju ćemo ostati, zato se ja trudim da me ljudi po lepom pamte, po komici koja sa mnom u prostoriju ulazí. kuće, kupatila, automobili nisu bitni..bitan je osmeh..bolje je da me pamte kao veselu nego kao namrgodjenu i gorku..mislim, mlada sam ja da ovako zborim, ali je tajna u pravovremenom delovanju. ljubim te mila
Ja ne znam da li je ovo adekvatno za javni komentar i molim te obrisi ako nije, ali ja bih volela da ti pomognem nekako, ne znam koliko si tolerantna u vezi pomoci. Ja cesto nosim garderobu raznim ustanovama, i imam vec organizovano ljude koji to rade sa mnom, pomazemo onima kojima je sreca okrenula ledja - ti imas tri sina ako sam dobro shvatila. Posalji mi na mail ( stranger.in.me@hotmail.com) koliki su i ako zelis adresu, mogu ti poslati neki paket garderobe. Nije to nista preterano, nemoj misliti, ali nije ni uvredljivo. Jednostavna pomoc i dobra volja. Eto. Pozdrav.
Ana..kad se neko nadje u situaciji kao ja, odbijanje pomoći je luksuz koji ja lično ne smem da priuštim sebi iako me moja majka prezire zbog toga. često drugari mojih sinova daju mojim sinovíma garderobu koja je njima mala. sekretar sam udruženja samohranih roditelja i kao udruženje dobijamo donacije u garderobi. oni kojima najviše treba snebivaju se da uzmu, oni drugi, za koje bí pomislila da su donatori preturaju po dzakovima u nadi da će naći neku kvalitetnu krpicu. i uglavnom nadju. nadjem i ja. i nosim bez stida. i moja deca nose takodje bez stida. ono što njima okrati a nije pocepano "ide dalje". zapisala sam tvoj mail, i ono što mi trenutno palo na pamet su udzbenici za treći razred srednje škole trogodíšnjeg smera. ove godine nismo uspeli da nadjemo polovne udzbeníke za drugu godinu, za nove nismo imali para tako da mi je srednji sin evo priveo godinu bez i jedne knjige. i ima samo jednu slabu ocenu, iz matematike..za ostalo pišem ti na mailu.. p.s. mene su učili da nije sramota biti síromasan, ali jeste sramota biti lenj. nije sramota ići okrpljen, ili u second hand garderobi, ali je sramota ići prljav..sramota je krasti, lagati..biti nečovek..pozdrav
Pozdrav za dve veličine Anu i Vilubezkrila. Dve divne žene.
Didi..nisam baš toliko velika..samo kad mogu pomognem. nekad prakticno a kad ne mogu prakticno onda ljude teram da plaču, al od smeha..
ovo je olicenje jake zene koja se bori za svoje parce neba kojo je neki idiot upropastio ovo samo moze neko sa velikim i snaznim srcem da izdrzi i da se izbori uprkos svim nedacama zivota pozdrav za jaku i veliku vilu
Stalker..da bi se brak sklopio potrebno je dvoje, da bi se rasturío potrebno je dvoje. odavno ne merim ko je kriv, krívi smo oboje.. i oboje smo nastavili dalje. život ide dalje a i mi sa njim hteli il ne hteli..idiot je otac mojih sinova, eto i od idiota neke vajde :-) poz
Tek sam sada pročitala.Neću mnogo da pametujem ni da mudrujem pošto se privatno znamo.Reći ću da si veoma hrabra žena ,da se boriš za svoju decu i da ništa više važno nije.poz.za sestru.
Tanjana..bitan je i stav koji imamo prema životu, nije bitno koliko puta padnemo vec kako se podižemo. veruj mi da su sve muke lakse uz osmeh, a nervíranje nikom dobro nije donelo
