Uskrs. Neću pisati šta je Uskrs, zašto ga slavimo, zbog čega je važan hrišćanima. To uglavnom svi znaju. Pisaću zašto je Uskrs meni važan, jer neki važni dogadjaji u mom životu desiše se baš na Uskrs. Davne, sad već, 1977god. par meseci posle pogibije mog oca, majka i ja smo se preselile u kuću u kojoj i sad živimo. Imala sam tri godine, i sećam se mirisa masne farbe kojom je bio premazan patos. Sve je bilo oker žuto..Detinjstvo mi je bilo obeleženo Uskršnjim poklonima sakrivenim po dvorištu. Izrasla sam u devojčurak, da bi žena postala baš na Uskrs. A onda su Uskrsi bili obeleženi darivanjem poklona svojoj deci. Za Uskrs pre devet godina, zazvonio mi je telefon, mislila sam da me zovu da čestitaju, ali..javiše mi da je teča umro. Od tada ne volim da podižem slušalicu na nepoznat broj. Dve godine kasnije negde iza ponoći, na Uskrs, javili mi da sam postala tetka jedne prelepe curice po imenu Kristina-Julia. To je bio najsrećniji Uskrs. Tetkino pile malo. Prošle godine na Uskrs se upustih u avanturu ljubavi sa čovekom zbog čije ljubavi sam uskrsnula i transformisala se u jednu drugu ženu, bolju, lepšu. Ljubav i jeste smisao Uskrsa. Bog je iz prevelike ljubavi prema čoveku sišao sa svog nebeskog trona medj ljude, obučen kao običan čovek, jeo je što ljudi jedu, hodio je stazama kojima ljudi hode, dozvolio je u svojoj nebeskoj svetlosti ljudima da ga ponize, da ga muče, pljuju, na krst razapnu, i sve to zbog bezgranične ljubavi prema čoveku, svojoj tvorevini. Dao je svoj zemaljski život u zamenu za oprost grehova nama, njegovoj deci. Ljubav je ključ života, pokretač svemira. Želim vam svima ljubavi. Hristos Voskrse.