Trosi se Oktobar.

Opada k'o sa grane list.

Topi se leta zar.

Jos malo pa ce pasti

sneg beo i cist.

Kruni se mesec zut,

k'o zrnevlje s klipa kukuruza,

za kraljicu sneznu se priprema put

da zablista zima ko Andjeoska suza.

Zlati Sunce topola grane,

i breze , kose svoje , zlatom pokrise.

Sve se na pocinak sprema da krene.

Budni ostace svati sto curu isprosise.

Iz daljine se cuje crkvenih zvona zvon.

Svetle prozori Bozije kuce.

Veceras se , eto, zeni on

nezni ubica moje srece.

Kad novo jutro zarumeni

Oktobra zutog ostace samo bleda sen.

On ne pripada vise meni.

Pred ljudima i pred Bogom

od danas on je samo njen.