Budi se jutro novembarsko nad gradom,

u sumaglicu se ogrnuse brda.

Besciljno gledam pred sobom,

dok tiho list sa oraha zlatna pada.

Iz odzaka na krovu se gust dim vije,

i vrabci se pod strehom skrise,

sve je isto, a nista isto nije,

nije isto od kad me on ne voli vise.

Moj zivot bez njega je tek jos jedan

list sto sa grane na zemlju pada,

zut, bez zivota,sveo i jadan,

sto se vetar zivota s njime grubo igra sada.

Dok lisce oraha zlatna pod stopama susti mojim,

korakom teskim ulicu prelazim.

znam , zauvek cu da ga volim,

a ipak od njega  putem svojim odlazim.