Ne zovem te vise Milo moje

stezem srce ,dusu u lance stavljam.

Cemu? Kad nisam vise milo tvoje

zasto recima dusu da ranjavam.

A pozelim nekad silno,tako jako,

da ti na grudi k'o kap kise padnem,

i ostanem tamo zanavek tako.

Suza,u oko tvoje da mogu da stanem.

Pozelim vetar da sam, il' tek dah topli,

da ti kroz kosu sebe provucem,

pa da ti od miline led sa srca stopim;

u noci hladnoj pod tvoju se ruku zavucem.

I trgnem se i srce svoje izgrdim grdno

sto prebire po srci slomljenih snova

i ranjava sebe nemilosrdno

uvek , ponovo i opet iznova.

I zato te vise ne zovem Milo moje,

mada ces mi za'vek najmiliji biti,

za'vek ce te voleti srce moje

i ako ti vise nisam najdraza ,cemu kriti...?

********************************

Padaju suze nebeske vec danima,

to Andjeli placu mali , za nama.

Ljubav nam nebo pokloni ,najvecu

a mi svega se odrekosmo ,bacismo srecu.

Nadjosmo razloga bezbrojno,

zasto nismo mogli zajedno.

Svako od nas dvoje u svom delu svemira

osta da se sam bori sa gomilom nemira.

Nebo je gresku ucinilo kada je nas spojilo.

Sad samo rane na dusi brojimo.

Krivimo sebe i sve oko nas,

u cutanja bezimo trazimo spas.

Nebo je nas precenilo,

kad nam je ljubav poklonilo,

nemamo snage ni ti ni ja

za bozanski osecaj da se borimo.

Dva srca sama ostase,

jer se rajske srece uplasise.