Budi se jutro novembarsko nad gradom,
u sumaglicu se ogrnuse brda.
Besciljno gledam pred sobom,
dok tiho list sa oraha zlatna pada.
Iz odzaka na krovu se gust dim vije,
i vrabci se pod strehom skrise,
sve je isto, a nista isto nije,
nije isto od kad me on ne voli vise.
Moj zivot bez njega je tek jos jedan
list sto sa grane na zemlju pada,
zut, bez zivota,sveo i jadan,
sto se vetar zivota s njime grubo igra sada.
Dok lisce oraha zlatna pod stopama susti mojim,
korakom teskim ulicu prelazim.
znam , zauvek cu da ga volim,
a ipak od njega putem svojim odlazim.
(no subject) [
Reply]
Lepo...biće na tvom putu novog voljenja ko novog zelenog lišća..pozdrav.
nekad zime zivota pre dugo traju..kad dodje prolece bude kasno...
Vazno je da nikad ne odustajes... to je poenta...
Pozdravljam te!
poenta...ili ne..nesto mi nije ni bitno...bar trenutno..
kad novembar košavom zapleše, srce se stegne. i toplotu vrelih dana poželi.i na tvom putu će ponovo leto biti.
samo jako poželi
Prijatno!
Tužno kao i novembarsko jutro... ali će proći i ova hladnoća, mora :)
zelela sam jako...
leto, da me sunce ljibavi greje..
i u zelji toj gresila toliko,
da ljubavi a ni leta nema vise..sada mi je sasvim sve jedno sijalo sunce ili me kvasile ledene kise...
..biće bolje, malo volje,
srce puno, pogled uspravi,
svaki novi dan donosi nešto bolje,
šeretski osmeh ili osmeh garavi,
samo širom otvori oko,
oko sebe se okreni ,
i zagledaj u sebe duboko,
iz ove tuge se preni...
pozz
