« ILUZIJA LJUBAVI | JEDNE NOCI U APRILU »
Zagledam se ponekad u tvoju sliku
u taj pogled i osmeh blag
i pustam da tece secanja reka
na vremena kad si mi bio drag.
Oci zatvaram svoje tada
i uzdah se otme mesto krika.
Sama sam , i ti si sam sada
mesto tebe sad me greje tvoja slika.
Secanje, pregrst uspomena,
sto me miluju k'o obalu more.
Il' mi zamrace lice k'o najcrnja sena
najlepsi se snovi pretvore u more.
Sklanjam tvoju sliku tada,
dok suzu pobeglu brisem s lica.
Bio si moja radost nekada,
sad si bol moja, moja nesanica.
(no subject) [
Reply]
Lijepo napisano, mada je velika razlika u osjećaju između radosti i boli. Nesanica.
pozdrav
Kako ono ide "idi idi nesanice da ne vidim tvoje lice "...
U jutra besana, još dodje nezvana...
Stucam celo vece, kad ono...neko me spominje :) Pozz :)
mandrak..bol je verovatno druga strana srece..tj. kad sreca i radost poprime svoju opozitnu stranu..jer sve je u zivotu iz duelnosti sastavljeno..dan i noc, musko i zensko, dobro i zlo, radost i i nesreca..koju prati bol..i nesanica
poluuspavanko.."idi idi nesanice da ne vidim tvoje lice ...idi pusti me da ga odsanjam..."
