Opet zima pokazuje svoje lice,

vetar besan nosi pahuljice.

Ispod jelke drhte visibabe,

sneg se hvata za ograde i tarabe.

Led opet okiva recne vode,

po nebu teski sivi oblaci brode.

Sneg pokriva zemljicu crnu,

preplasenu ,na proplanku, zatice srnu.

Vetar lomi hrastovo granje,

zima opet ledenom rukom zanje.

Vrabac i rupe na drvetu gviri,

ceka kad ce mecava da se smiri.

Tresu se grane stara oraha,

sve drhti od mraza, od straha.

Mozda ce kad novo jutro svane

i zima besneti da prestane.

*********************************

CUTI VETRE

Opet se vetar nesto ljuti.

Celu noc lupa o prozore.

Pospanu mene stalno budi,

vodi neke zaludne razgovore.

Sta ti je vetre ludi ?

Sto me budis kad njega sanjam,

samo malo tisi budi

u snu me ljubi jos , kao nekada.

Samo jos u snu mi svrati

nasmejan ,andjeoskog lica.

Samo u snu dusa ne pati,

dobije krila rajska ptica.

Njegovi poljupci su put do raja,

njegov me dodir dize u visine.

Ne budi me vetre , pusti me da sanjam ga,

jedino u snu mogu da mu taknem usne.