Od kolevke , cini mi se , uce nas da je laz nesto najgore na ovom svetu. Cak se i medju 10 Bozijih zapovesti nalazi zapovest Ne lazi..Plase nas kao male ,da ce nam majka umreti ako lazemo, da ce nam nos porasti i iskriviti se ako lazemo..prete nam batinama, babarogama i ostalim karakondzulama ,a sve da ne bi lagali..

A onda se kao veoma mala bica srecemo sa paradoksom i ironijom zivota.

Slusamo nase roditelje kako lazu, pitajuci se zasto baka nije ,jadna, na mestu dusu ispustila jer znamo da je majka ili otac , sasvim sve jedno, bezocno lazu..i kad im onako maleni ukazemo na njihovu gresku tada dobijemo grdnju samo takvu i bivamo srecni ako nas ne kazne..

Onda krecemo u skolu i slusamo vrsnjake kako lazu..i sami pocinjemo nevesto da smisljamo lazi, ali nas i dalje uce da je to nesto najstrasnije..

I tako zivot ide..shvatimo da su nas lagali za deda Mraza..da nema babaroga , karakondzula i da nam nece majka pasti mrtva onog trena kada izreknemo laz..Shvatamo da majcina modrica oko oka nije zato sto je smotana pa se saplela o krparu u kupatilu i pala preko kade vec zbog oceve teske ruke koja je poletela u besu, a koji i nije bio besan vec tresten pijan i da nije majka ta koja ne valja kako govori nasa baka, vec da mozda otac tu zabusava ,ali je zasticen kao beli medved jer je on ipak majkin sin ,kojeg je naivnog smotala Ona..i to ona se obicno izgovara sa onim posebnim naglaskom..

Shvatimo da su nas lagali da cemo prestati da rastemo ako nam prvo seksualno iskustvo dodje sa 15 godina i da odem u jednu krajnost, da necemo ostati trudne od poljupca, naravno daleko ranije smo shvatili da nas nije donela roda i da nas nisu nasli u kupusu..

A ipak i dalje svi traze od nas da govorimo istinu i samo istinu. Proveravaju nas i zahtevaju od nas da budemo iskreni bas oni koji nas lazu sve vreme.

Ali da predpostavimo da je prica i drugacija malo..da nas nisu lagali za deda Mraza, da su nam sa tri godine rekli da su mama i tata vodili ljubav i da  smo bili kod mame u stomaku pa da nas je mama rodila i da prerano ulazenje u seksualne odnose nije zdravo, ali ako se desi nije nista ni strasno vazno je da budemo zasticeni..da nije lepo lagati jer to povredjuje one koje volimo i koji nas vole ,ali da nije ni smak sveta ako ponekad i slazemo..ako nam veruju apsolutno i da se mozemo osloniti na najblize ma kakvu glupariju da napravimo..da ce nam priskociti u pomoc ali samo ako budemo iskreni..Zar to nije pomalo ucenjivacki?

I zivimo sa tim saznanjem da nista nije toliko strasno i da nije strasno ako lazemo..da se moze desiti i da nas slazu..i odrastemo.

Udamo se..ili se ozenimo..ili jednostavno smo u vezi samo..i budemo iskreni prema svom voljenom bicu..govorimo mu sve..ispricamo sve tajne iz svog zivota..jer na kraju krajeva s njim treba da delimo i dobro i zlo dok nas smrt ne rastavi ili cemo tek da delimo..uglavnom govorimo mu gde idemo, s kim se druzimo, s kim komuniciramo..

Internet je danas u modi pa ne smemo da zaboravimo ni tu bitnu stavku naseg zivota posebno sto se danas sve vise brakovi sklapaju bas putem interneta ili pak se razvode bas zbog interneta....I kazemo svom voljenom na primer..:" Bila sam sinoc na chatu..nakacio mi se neki lik..strasno" ili, " kako sam se zezala na karikama sinoc"..napravimo listing svojih prijatelja na fejsu ili karikama i pokazemo svom partneru..Prepricavamo sve ono sto nam tamo neke osobe kazu..napisu bolje receno..jer kome cemo sve pricati ako ne onom sa kim delimo postelju , trpezu..onome kome zelimo decu da radjamo..

I?

I tada moze da se desi sledece:

On sedi namrsten ,ili ona, sve jedno..i vidimo da nesto nije u redu i pitamo sta to nije u redu..i tada dobijemo kao samar ili nesto jos gore..kao kad lezimo na plazi pa nam neki mangup prospe casu hladne vode na ledja..Pita nas: " s kim ti to chatujes?" "zar ti ja nisam dovoljan?"

I tada se nadjemo u zamci i pocnemo da objasnjavamo, da se pravdamo..i ne veruje nam..."ne! to nije istina..ko zna s kim se ti i ko zna sta se domundjavas.." ljubomora ili?

I prodje ta oluja..

Ima mnogo primera  i varijacija na tu temu..knjigu da napise covek..

Jedan specifican primer koji cu u kratkim crtama da navedem..Ona i On se upoznase na jednom od mnogobrojnih chatova..razmenise brojeve telefona..poruke letese ko lude svakodnevno..ona nadje u njemu nesto sto je odavno trazila, cini se da je i on nasao u njoj ono sto je vecno trazio..Pricala mu je sve..od svog detinjstva mracnog i bolnog preko devojastva , udaje , braka , razvoda, muka problema..njene "avanture" na chatu...znao je sve njene boli, strahove..ko joj se udvara..

I onda joj jedno vece on mrtav hladan rece..da on nije zavodnik kako ga ona smatra i da je ona ta koja je bas fino ugovarala druzenja na javnom..i ma koliko to bila nivna recenica..ton na koji je izrecena mnogo vise govori..

A ona bese samo iskrena sve vreme prema njemu..

I sada dolazimo do onog pitanja istina ili laz..cemu govoriti istinu ako ce nam se ista vracati kao bumerang..ili treba naci balans izmedju istine i lazi..ili samo lagati..ili jednostavno cutati i biti misteriozan..zatvoren tip..Koga lagati? Kome reci istinu i do koje granice ici? Da li je u redu deliti svoje intimne tajne sa nekim pa makar to bila i drugarica ako unapred znamo da ce nam jednog dana zameriti..prebaciti nam..ili nas jednostavno "citirati" i time naneti veliku emotivnu bol i uzdrmati nam dusu poput zemljotresa kakvog.

Kada slazem pa me upecaju ja kazem jesam slagala sam..ne znam zasto..ili dam razlog zasto..I nije bitno ako svale na mene drvlje i kamenje ..kriva sam i to je o.k...ali ako sam iskrena ,pa se ta moja iskrenost upotrebi protiv mene..sta onda?

A najgore je kad sam iskrena a neko me optuzi za laz...

Kako god..mislim da cu ubuduce mnogo stvari da precutim..kad me neko nesto pita o meni reci cu jednostavno "to je moja stvar..postuj to ako mozes i hoces ako neces ..zbogom"

Jednostavnije je i manje bolno..

Ja sam ipak od onih koji ne lazu..jos uvek pamtim batine koje dobih od majke za moju prvu laz..mozda zato..

A mozda je i precutkivanje vrsta lazi?

Istina...ili laz?

Pitanje je sad.