Nebo puno zvezda

al' najsjajnije zvezde nema...

Trava svitaca puna,

al' najlepseg svica nema...

Drhtim od strpnje ko sas na vetru

k'o osudjenik sto presudu ceka.

Noc mi je ova najduza na svetu

iz oka na dlan, mojih suza reka.

Znam gresila jesam,

ta nisam ja Andjeo nebeski,

ti bi bar to trebao da shvatis

Zbog straha, zbog sumnje sebe dala nisam,

i nikada mi nismo bili bas bliski

al samo ne htedoh da zbog mene patis.

Ne javljas se..i to mi budi novi strah

da gubim ono sto imala i nisam

i ne znam zasto mi zastaje dah

mozda te ipak volela jesam

Mozda te vise od svih volim

jer nikada nisam sledjena ovako bila

i jedino sto ostaje mi je da se molim

da sam ti jos uvek mila.