Cudno je to...

Dvoje se sretnu, zavole, 

kunu se u vecnu ljubav 

i da ih niko i nista rastaviti nece

A onda kad prodje sve to

kad prve rane zabole

sva obecanja padnu u zaborav

nestanu svi tragovi srece.

         ***

Kao dva stranca smo sto nikada rec progovorili nisu

a voleli smo se nekad i mislili da imamo svet na dlanu.

Ja sam mislila da imam svet na dlanu dok pored mene stojis

Sad ni zdravo da mi izustis, cutis kao da me nema

a tu sam sve ovo vreme , tu pored tebe, tako blizu

a tako daleko od svega...od nas, od tebe

Muce me secanja nocas, upletena su medj zvezde

u cvece, u travu, u lastinom letu, u pesmi slavuja..

U suncokrete! znam koliko ih volis, znas koliko ih volim

Opet me tuga miluje po kosi svojim koscatim prstima

opet se lazno smesim ljudima, opet zivim zivot koji nemam

jer sve moje je kod tebe odavno, srce mi kod tebe ostalo

Kako mislis da zivim bez srca? Kako da volim? Reci mi..

A , ne..neces ti meni nista reci, ti cutis, to najbolje znas...

Jos puno ce vode rekama proteci pre nego te zaboravim

jos puno leta iza sebe cu ostaviti dok u mojim mislima izbledis

i prestanes da me bolis..Ti za kog bi zivot dala, za jedan zagrljaj tvoj

I posle svega jos uvek te volim...Ma nek ide do djavola sve...