Zaustavlja se auto na staro mesto. Poljubac pozdrava, nežan i topao. Prolećna kiša kvasi tiho zemlju. Čuje se kreket žaba. Izlazim iz kola opijena mirisom proleća, ili je to miris tvoj? Miluje me vetrić što se hodanjem mojim stvara, lak kao dodir tvoj. Opijena, kao dete s vrteške kad sidje. Na usnama mi još ukus tvoj medeni. Krila mi od te kiše prolećne rastu, ili je to možda od ljubavi tvoje? Po prvi put osećam tvoju ljubav. Ne strast. Ne želju. Ljubav osećam kao što osećam miris proleća. Osećam kako pupi u tebi, u meni.. Lebdim. Neću da mislim šta će sutra biti, uživam u ljubavi tvojoj sada, kao zemlja što upija blagorodnu kišu proleća. Duša mi sreće puna kao suncokret semena svog. Srce u grudima raste od ljubavi tvoje.. Krila mi raširena. Čekam vetar ljubavi tvoje da poletim opet. Ljubim te ljubavi moja.