Korak do idealnog posla
vilabezkrila | 05 Decembar, 2013 20:41
Ako vam je dosta da se svakog jutra budite vrlo rano i odlazite u drugi grad da bi zaradili minimalac..
Ako vam je dosta nadrndanih šefova i kolega koji samo smišljaju kako da vam podmetnu nogu jer ste konkurencija i smetnja njihovom napretku..
Ako sanjate da sedite u udobnosti doma svoga ne napustajuci svoje najdraže i da tako zarađujete i više nego dovoljno...
Onda budite tu veceras u 20h i 55min. i kliknite na link koji se nalazi na kraju teksta i poslušajte vrhunske stručnjake u vezi rada na internetu. Ako oni mogu to, šta Vas sprečava?
Možda baš večeras i Vi počnete sa unosnim internet poslom koji Vam promeni život na bolje, a sa Vama i Vašim najbližima.
Budite tu, nemojte propustiti šansu
http://www.webinar.tips2follow.com/?id=13278828
Posao na internetu
vilabezkrila | 31 Oktobar, 2013 19:20
Sta je Tripleclicks?
Tripleclicks je on line prodavnica na kojoj mozete kupiti sta god da pozelite, a mozete na njoj da reklamirate I neke svoje proizvode. Zasto je to dobro? Dobro je zato sto je Triplclick ima preko 50.000 artikala na ponudi, isporuka je moguća u preko 90 zemalja, podržava preko 50 načina plaćanja. Na Tripleclick-u mozete postaviti proizvode koje sami pravite ili ako imate neku prodavnicu necega u fizickom smislu, isto tako mozete napraviti prodavnicu na netu I da ponudite svoj proizvod u 90 zemalja sirom sveta. To je mnogo vise potencijalnih kupaca nego sto ih mozete imati u svom gradu. Ako svoj proizvod ponudite vecem broju potecionalnih kupaca veca je mogucnost da isti prodate, to je prosta logika. Vise kupaca, veca prodaja I samim tim veca zarada.
E sada ako se pitate otkud ja sada sa ovom reklamom, pa eto naletela sam na poslovnu ponudu od firme koja se skraceno zove SFI ili Strong Future International. Bavi se on line poslovanjem, ima veliki ugled medju marketarima I od svog osnivanja, 1998 godine radi samo sa dobitkom I nikada nije poslovala sa gubitkom. SFI ima svoje clanove u preko 190 zemalja. Ako ne verujete meni na rec a vi izguglajte. Evo da se ne mucite, kliknite na donji link pa citajte
http://www.sfi.comoj.com/
Kazem naletela sam na poslovnu ponudu, ili je ponuda naletela na mene, nebitno, jer sam reklamu nasal na FB I kliknula sam na nju iz ciste radoznalosti. Da se razumemo odmah, ne verujem ja puno u te internet zarade, ali kako mi niko nije trazio da ulozim ni dinara, a ponudili mi kurs o marketingu koji vredi 300 $ za dz, pomislih zasto ne bih probala. I eto me tu vec skoro mesec dana. Citam I ucim svakog dana nesto novo. Tu je moj sponsor koja me je uputila u prve korake na SFI a zatim su tu I drugi clanovi tima koji pomazu nesebicno. Svake srede imamo webinare za goste, gde je omoguceno da onima koji nisu clanovi SFI bude objasnjeno na jedan strucan nacin (a ne kao ja ovde sto to pokusavam da uradim) sta je to SFI I kako funkcionise. Cetvrtkom je Webinar samo za clanove.
Ako se pitate kakva je veza izmedju Tripleclicks-a I SFI moj odgovor bi bio da izmedju ostalog clanovi SFI-a reklamiraju proizvode sa Tripleclicsa, I od svakog proizvoda koji oni reklamiraju a koji neko kupi dobijaju procenat. Takodje ja kao clan SFI-a mogu I veoma je pozeljno da uclanjujem nove clanove SFI-a I tako stavram svoj tim. Ko je upoznat sa MLM znace o cemu govorim, ko nije nek izgugla sam jer ako ja sad pocnem da objasnjavam I to ima da uspavam auditorijum 
Ako se pitate koliko tu moze da se zaradi moj odgovor bi bio da nemam pojma jer prvo jako sam kratko u SFI-u a drugo zabranjeno je govoriti o zaradi. Mislim da je dovoljno reci da je jedan moj upline ostavio svoj posao I sada se bavi samo SFI-om, a kako on kaze imao je dobar posao.
Ono, po meni najbitnije, nije problem ako ne znate engleski, mnogi od uclanjenih ne znaju bas engleski ali postizu dobre rezultate jer na vrhu SFI stranice postoji google translator, jeste da je prevod malo nakaradan, ali moze se izvuci poenta. Ako vam to ne odgovara ima forum na kojem mozete pronaci skoro sve ono najbitnije ili da pitate ono sto vam nije jasno.
Ko zeli da pogleda o cemu je rec, kako se radi, moze da klikne na link ispod. Nista nije obavezno, znaci mozete da se uclanite I ako vam se ne svidja niko vas ne obavezuje da nastavite dalje. Mozete da deaktivirate svoj nalog ili ce to SFI uraditi za vas posle sest meseci vase neaktivnosti. Meni se svidja. Postoje razne nagrade, igre koje organizuje SFI a I team leaderi, aukcije..poput neke igrice skupljamo bodove, reklamiramo, prodajemo , kupujemo itd, a sve u udobnosti doma svoga, nema sefova da zezaju, nema kolega da ogovaraju I prave spletke…sve u svemu kad citam tamo kako je ovaj postigao uspeh, kako je onaj postigao uspeh, pozelim da I ja jednom napisem nesto slicno. Zaboravih da dodam da je forum na srpskom jeziku ali ma opciju za makedonski I slovenacki I da je iskljucivo za clanove koji su sa ex Yu prostora. Postoji I fb stranica ali ce nju ugasiti za koji dan jer kazu da je forum bolje resenje.
Hvala Vam sto ste odvojili od svog vremena da procitate ovaj post.
Link za ulaz u SFI.
http://www.sfi1.biz/13278828
Dvadeset godina
vilabezkrila | 30 Januar, 2012 08:05
Dvadeset godina.
Sto bi neko rekao puno i da se broji.
Pre dvadeset godina na danasnji dan, ujutru u 6h i 05 min svet je ugledalo jedno malo stvorenje , pomodrelo od nedostatka kiseonika usled teskog porodjaja i citavih mesec dana ranije nego sto su to doktori predskazali.
Na sv. Savu uvece, njegova mladjana majka je osetila neki lagani bol, vise umor oko donjeg dela ledja ili ti krstiju i otisla ranije da legne. Sutra dan je osetila blage bolove u stomaku na svakih sat vremena. Vec je bila u bolnici i vracena kuci zbog laznih bolova, mislila je da su i ovo laznjaci. Kako je vreme prolazilo vremenski period izmedju dva bola je postajao sve kraci i kraci da bi u noci 29 januara rekla muzu da je vodi u bolnicu jer se ne oseca dobro. Osim bolova koji i nisu bili tako jaki i neizdrzivi, osetila je veliku slabost u celom organizmu. Oko pola jedan po ponoci primljena je na odelenje akuserstva ili popularno receno porodilista. Doktor je pregledao , probili su joj vodenjak i pocelo je cekanje. Lezala je na ledjima i to je strasno umaralo, pa je pitala babicu dal moze da legne na stranu. Kada se okrenula na desni bok, izmorena je zaspala. Probudilo je drmusanje babice koja je zajedno sa doktorom stajala pored i gledala je u cudu. Pogled joj je kliznuo na sat. Bilo je dvadesetak minuta do sest ujutru. Doktor je pitao da li je boli i njen odgovor je bio negativan. Zatim je doktor naslonio neku metalnu trubicu na njen stomak, slusao par sekundi i rekao vrlo ozbiljan sestri da daju mladoj porodilji neku inekciju, tableticu...Kada je igla bila zabodena u venu a sadrzaj sprica poceo polako da istice u venu pocela je borba da se dete rodi. Bez bolova, bez kontrakcija bez iceg sto prati normalan porodjaj. Dosao je jos jedan doktor, jos jedna babica, pa jos jedan doktor, a njoj je sve to delovalo kao san. Kao da se to drugom desava. Malog andjela su bukvalno izbacili iz majcine utrobe, svom silinom nalegavsi na jen stomak doktor ga je bukvalno izgurao napolje, dok je babica pokusavala da ga natera da zaplace ona je primetila kroz prozor prve pahulje te godine kako promicu. U tom trenutku se cuo i plac malog decacica. Sestra je prisla sa bebom i rekla: mama ovo je tvoja beba! i odnela bebu negde. Doktor je vrteo glavom. Dajte joj anesteziju, nemoj te da je sijete na zivo i ovako se namucila a tako mlada. Na krevetu do nje jedna druga zena samo uz pomoc babice rodila je devojcicu. A onda su joj dali opet inekciju. Osetila je kako lagano tone u nesto. Taj osecaj nikada nece da zaboravi. Sanjala je. Gomilu nekih mumija oko sebe. Nije se bojala. Samo je pokusavala da im kaze da je puste na miru, ali nije mogla da izusti ni rec. Samo je ispustala neke skoro neartikulisane krike. Zatim se sve smracilo. Osetila je kako je neko drmusa i doziva: majka, probudite se, majka...Pokusala je da otvori oci, videla je visestruko. Doktor je davao sestri uputsva da je razbude iz anestezije i odvedu u sobu da se odmara. Tako je i bilo. Polako je uz pomoc sestre odsetala do sobe.Zene su je gledale sa nekom zaloscu u ocima. Spustila se u krevet i zaspala. Probudili su je da ruca, zatim je opet zaspala, opet su je budili da vecera, opet je zaspala.Ne zna ni kada je vizita bila jer je spavala. Posle su joj rekli da je doktor dolazio na svakih pola sata da je vidi. Dodirnu bi joj rukom celo, zatim opipao puls i otisao. Rekli su joj i da je bolnica jecala od njenih vrisaka kada su je zasivali.
Ujutru sledeceg dana doktor je rekao sestri da joj izvade krv i da joj pomognu da ustane iz kreveta i proseta malo. Nije mogla ni par koraka da napravi. Sve je bolelo. Mislila je da su joj rebra polomljena. U devet ujutru su sestre donosile bebe na podoj. Njene ruke su ostale prazne. Pitala je setru gde je njena beba i tada je saznala da je andjelcic u inkubatoru pod kiseonikom. Posle rucka je sama ustala i napravila dva kruga oko kreveta. A onda su joj u jedan sat po podne doneli i njen zamotuljak. Bio je skroz umotan u pelenu i licio je na veknicu hleba. Lepsu bebu do tada nije videla. Osmeh joj se nacrtao na licu. Mislila je: Boze, ovo sam ja rodila! A onda ga je malo bolje zagledala, i pomislila: kad ce ovaj Malisa da stigne do dvadeset godina?!
Malisa je dobio ime Gabrijel. Po andjelu koji je javio Bogomajci da je noseca.
Godine su se redjale jedna za drugom i ocas je proslo celih dvadeset godina.
Majka nije bila uplasena svojim teskim porodjajem, dve godine kasnije je svom prvencu podarila brata a zatim jos jednog.
Danas je taj Malisa, Velisa. Prerastao je svoju majku odavno. Ima svojih mana, svojih vrlina kao i svako drugo ljudsko bice, ali je on i dalje njena prva radost, prva briga, prva tuga. Imala je velike planove za njega, ali je zivot smislio nesto drugo. Ipak rodjendan je rodjendan i ona se uvek seti onog trenutka kada ga je uzela u ruke prvi put. U tom trenutku se u njoj probudio onaj pravi majcinski instikt. I bez obzira na sve sto joj se dogadjalo u zivotu da postoji neki vremeplov da je vrati u proslost i da joj daju sansu da svoj zivot drugacije proziv,i ona bi opet istim putem prosla samo zbog tih par ociju koje je ugledala tog dana. Jer to je ono istinsko vredno u zivotu zene.
Ta majka sam ja. A malisa je moj sin prvenac. Moja radost i moj ponos.
Dvadeset godina je proslo tako brzo a tada se cinilo kao da nikad nece. Najbolje od svega sto se ja ne osecam starijom za dvadeset godina. Nekako sam zrelija ali se ne osecam ko neko ko ima dete koje ima dvadeset godina. Kako god....
E pa sine srecan nam 20-ti rodjendan! Budi mi ziv i zdrav pa makar me i nervirao. Ipak ti svoju majku vise nasmejes nego sto mi celo naboras od brige i ljutnje.
IZGUBLJENO-NAĐENO
vilabezkrila | 12 Jun, 2011 09:27
Trideset godina, ako ne i više, je prošlo..
Kada mi je otac poginuo, vrlo brzo su se sve veze sa njegovima prekinule. Majka se preudala, i stričevi, tetke, kao i baka i deka nisu se puno interesovali za mene, a ni majka se nije trudila da me spoji sa familijom koja mi pripada. Ne bi da grešim dušu, ali čini mi se, da me je namerno odvojila od njih, i ne samo od njih već i od njene familije. Bile smo nas dve samo u našem malom svetu, u kojem nije bilo mesta za tetke stričeve, za nikog, sem za ponekog izabranika njenog srca. Dal me je odvojila od familije zbog straha da će me oni na neki način pridobiti a ona ostati sama, ili iz sebičluka, ne znam, nije ni važno sada.. Važno je da su se davno pokidane veze spojile opet. Pre dve nedelje, tumarala sam po fb. htela sam da vidim koliko nas je, i odmah na početku vidim nju. Mislila sam zbog imena da mi je tetka, slike mi ništa ne znače. Ispostavilo se da mi je snajka. Njen muž mi je brat od strica. Razmenile smo brojeve telefona, i dogovorile da se vidimo. Na sastanku koji je usledio došao je i moj brat. Pomalo glupa situacija..- ja sam ti brat..reče on.. Pričali smo o tome koga se sećam, kakav mi je bio život, o deci, mojoj, njegovoj. Dovezao me je do kuće. Pomalo zbunjeni oboje. A meni duša i srce puni kao košnica. Puni sreće neke neobjašnjive. Dogovorili smo se da dodjem u avgustu kad smo oboje na godišnjem odmoru, da se bolje upoznamo, da upoznam i ostale sestre i braću. Familija je ogromna. Majka ćuti, ne govori ništa, mada guta knedle. Valjda je strah da će biti otkrivene tajne koje odavno za mene nisu tajne. Mojoj blog sestri sam napisala poruku: da znaš kako mi je brat lep i jak.. Zahvalila sam se i virtuelnom, jer od njega je potekla ideja da se približim očevoj familiji. Nije odgovorio ništa, otac mu je umro, možda zato. A ja sam našla izgubljeno..
OVO ZA ONO
vilabezkrila | 07 Maj, 2011 15:27
6.Maj. Djurdjevdan.
Nekome slava, nekome obican dan.
Da sam ostala u braku juce bih slavila 20 godina bracnog zivota.
Da, udala sam se na Djurdjevdan.
Juce, 20 godina starija razmisljam i secam se koliko sam onda bila vesela, puna poleta, puna snova od kojih neki nemaju veze sa stvarnoscu. Koliko sam verovala ljudima, koliko sam verovala u ljubav.
Udajom sam prihvatila muzevljevu familiju kao rodjenu. Dever mi je postao brat, svekar otac koji mi je trebao i koji mi je nedostajao..njegova baka je bila i moja baka..sva ona familija koju nisam imala odjednom je pocela da postoji u muzevljevoj, i ja sam je iskreno volela i pokusavala da im ugodim.
Ali oni nisu mene prihvatili kao sestru, cerku, unuku...
Pre 20 godina bila sam na pocetku jedne price, na pocetku moje price...
U toku prve godine rodila sam prvog sina, zatim dve godine kasnije, drugog i jos sest godina kasnije i treceg sina. Bilo je predivnih dana, bilo je i losih, bilo je problema, ruznih reci, podsmeha, nerazumevanja, uvreda, ali ja sam sve oprastala, kao straija sestra, cerka, unuka...a oni su tovarili i tovarili.. Gurali me, nisu me hteli..
A onda je poceo i muz da me gura od sebe. Vrata mog utocista su se zatvarala. Nisam imala vise u ciji zagrljaj da se sakrijem posle svekrovih uvreda i deverovih podbadanja.
Ne kazem ja da su oni losi ljudi, niti da sam ja savrsena, ali moglo je i bolje, drugacije..
I brak se raspao.
Ne znam zasto je muz potpao pod uticaj alkohola i svog oca, ne znam gde ode ljubav, pozrtvovanje, ali kad su mi deca ostala gladna i u prekratkoj odeci i pocepanoj obuci, kad mi je kuca ostala bez ogreva, kad od zime nisam mogla da se okupam mesec dana...stavila sam tacku i otisla...ostavila sve.
Kucu od 90kvm zamenila sam za kucom od 35kvm.
Kuhinju sa sudoperom, radnim delom zamenila sam za jednu plasticnu vanglicu i obican sto.
Sporet sa cetiri ringle i rernom zamenila sam za reso sa samo jednom ringlom.
Frizider, zamrzivac, friteza, toster, mikrotalasna, mikser...zaboravila sam na njihovo znacenje.
Trpezarijski sto sam zmenila za mali stocic, onaj sto sto se stavlja u dnevnom boravku..stolice...ma sta ce mi..sednem na patos pa jedem...
Tv, dvd, kasetofon, cd plejer, usisivac i to sam zaboravila za sta sluzi...
Kupatilo od 15kvm zamenila sam za jednu plasticnu kacu koju unesem u sobu i u kojoj nalijem vodu koju sam predhodno zagrejala u ves loncu..
Veliki bracni krevet sam zamenila za obican kauc u kojem sa prvo spavala sa najstarijim sinom, dok je najmladji spavao u foteljama, da bi nesto kasnije koleginica jedna mi dala ugaonu garnituru koja ima dva kreveta pa sad na jednom spavam ja sa najmladjim sinom, a na drugom spava moj najstariji sin.
Dvoriste puno cveca zamenih za dvoriste puno korova, cickova i koprive, koje s mukom unistavam evo vec trecu godinu...koprivu ne, od nje deci spremam ukusna jela.
Komsiluk zamenih sa beskrajnim prostranstvom banatske ravnice, do prvog komsije moram da pesacim oko 500 metara po bedemu, ili kako ga mi ovde zovemo begej...u stvari radi se o nasipu koji je podignut uz recno korito da bi se sprecila izlivanja reke koja zna neki put da nabuja i napravi lom. Moj pok. otac je bio bedenar, kad je poginuo firma u kojoj je radio je dala majci kucu , cuvarnicu, koja nije vise bila u upotrebi a koja se srusila 1994 godine od podzemnih voda. Bese ta kuca velika i prostrana.. Kad se kuca srusila, majka je s mukom i na jedvite jade nagovorila direktora tadasnjeg da joj adaptiraju supu i stalu u stambeni prostor..
Muza zamenih za majku...koja ne pije, ali koja ume da bude naporna i teska kao Trepca.
Ne dozvoljava mi da kuvam..kad ne kuvam, onda zvoca zasto ne kuvam, ili jos gore kuka na sav glas kako ona sve sama radi a mi smo joj se navalili na kicmu. Tj. kukala je do letos..onda je otisla da radi i kada je videla da ipak i ja mogu nesto da uradim i nisam bas toliko nesposobna od tada ne zvoca...
Naucila sam da pronalazim zadovoljstvo u malim, malecnim stvarima i da uzivam u onome sto vecina ljudi i ne opaza.
Nije meni zao sto sam brak rasturila, deci porodicu otela...zao mi je zivota koji sam imala u toj kuci, ljubavi sa kojom sam namestala svaki detalj, sadila svaki cvet..Zao mi je sebe sto sam izgubila veru, sto me je strah toliko da ni ne razmisljam o tome da mozda jednom opet imam svoju kucu..Hm...svoju...na zalost i to je bio samo privid i obmana kao i sam brak, ogromna ljubav muzevljeva...sve bese iluzija na kojoj bi pozavideo i sam Dejvid Koperfild.
I mozda sam sebicna, los roditelj, ali sam decu spasla od pakla koji mogu da razumeju samo oni koji su imali bilo kakav kontakt sa alkoholicarem.
U medjuvremenu sam kupila sporetic sa dve ringle i rernom, kupila zamrzivac, ves masinu sam uspela da iskukam od bivseg muza...Vodu u kuci nemam, pa istu koristim tako sto vodu natocim sa bunara u kanister i onda ulijem u ves masinu kroz fiokicu za prasak... Za prosecno pranje masina potrosi oko 80 litara vode...cak i one stedljive. Koleginica jedna druga mi je dala neki crno beli tv, kompjuter mi dala tetka...i dalje sednem na patos kad rucam...
Ne zalim se...samo me nosalgija potkaci ponekad pa mi bude tesko na dusi...
Kazu ljudi da je tesko kad sa konja padnes na magarca...ja sam sa konja ljosnula direkt na zemlju..i sada hodam po toj zemlji, obema nogama sam na njoj...
MIRIS PROLEĆA
vilabezkrila | 19 Mart, 2011 20:35
Zaustavlja se auto na staro mesto. Poljubac pozdrava, nežan i topao. Prolećna kiša kvasi tiho zemlju. Čuje se kreket žaba. Izlazim iz kola opijena mirisom proleća, ili je to miris tvoj? Miluje me vetrić što se hodanjem mojim stvara, lak kao dodir tvoj. Opijena, kao dete s vrteške kad sidje. Na usnama mi još ukus tvoj medeni. Krila mi od te kiše prolećne rastu, ili je to možda od ljubavi tvoje? Po prvi put osećam tvoju ljubav. Ne strast. Ne želju. Ljubav osećam kao što osećam miris proleća. Osećam kako pupi u tebi, u meni.. Lebdim. Neću da mislim šta će sutra biti, uživam u ljubavi tvojoj sada, kao zemlja što upija blagorodnu kišu proleća. Duša mi sreće puna kao suncokret semena svog. Srce u grudima raste od ljubavi tvoje.. Krila mi raširena. Čekam vetar ljubavi tvoje da poletim opet. Ljubim te ljubavi moja.
DAJTE SIROTINJI HLEBA I KROMPIRA
vilabezkrila | 14 Mart, 2011 19:31
Prvi radni dan u nedelji. Dovoljno loš sam po sebi, ali kad se od ranog jutra krene sa ozbiljnim temama tada takav dan preraste u katastrofu. Kaže mi koleginica jutros, tj. pitam me: "jel si čula da će od aprila hleb skočiti na 70 din?" "jesam, čula sam. A jesi li ti čula da je krompir 120 din/kg?" pitam ja nju. "Da! Sirotinjska hrana i nije više sirotinjska." Zaključuje ona. A ja se mislim: tri sata radću za tri vekne hleba i od dnevnice koju zaradim ostaće mi čitavih 350 dinara od kojih treba da skuvam ručak, kupim doručak, platim račune..odeću i obuću neću da kupujem, to je luksuz. Idu topli dani, šta će mi krpice. Šminku, sredstva za ličnu higijenu, kućnu hemiju, prašak za veš..ma šta će mi to?!
Ne kontam baš kuda ide ovaj brod. Što više razmišljam sve mi se više čini da ide u božiju mater. Stiglo mi i rešenje iz suda, zbog tužbe sa kojom teretim bivšeg muža a zbog neplaćanja alimentacije. Kuća u kojoj smo živeli a na koju su me potpuno obespravili, treba da se proceni, a procenu vrši veštak, a veštaka treba da platim 30000 dinara. Pre dve godine dadoh 10000 dinara za istu stvar, ali dotični veštak nije izašao da veštači, ovog novog treba da platim tri puta više, a pitam se odakle? I odakle, našem uvaženom pravosudju ideja da tolike novce traže od samohrane majke troje dece? Ovaj zakon kao da štiti nebrižne očeve. A novčanik mi prazan bukvalno. I ko pita dal imam za hleb deci sutra? Bitno da se traži. Uzeti i ono malo od sirotinje, pa nek pocrkaju od gladi, štrokavi i bez dostojanstva.Uzeli su nam sva prava, sada nam otimaju hleb iz usta.Dovode nas do prosijačkog štapa.I svi ćute.Sprdaju se sa sopstvenom bedom i nesrećom.To što ja,i pitaj Boga koliko majki, sutra neće imati svojoj deci da priušte ručak, nikoga ne interesuje.Pogledaj dom svoj Andjele,
Slepi tumaraju u gomili,
svima su kičmu polomili.
PRIJATELJI SU ANDJELI
vilabezkrila | 27 Februar, 2011 08:27
Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju
cerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo
malo.
Bio je Božic. Sledeceg jutra je devojcica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je
za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema nicega, jako
se naljutio. Cerkicu je prekorio: “Ako nešto pokloniš, ocekuje se da se u kutiji nešto
nade!!”
Devojcica ga je žalosno pogledala i s suznim ocima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha
sam je napunila poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred cerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj. Do
kraja života cuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osecao izgubljeno i ocajno,
uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je cerka spremila
unutra.
Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju voljeni,
prijatelji, deca, Bog… Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti. Prijatelji su
andeli, koji nas dignu s dna, kada imamo poteškoce i podsete nas na to, kako se leti.
---------------------------------------------------------------------------------
Ovaj tekst postovah davno...avgusta 2009 godine. Posvecujem ga svima onima koji su mene podsetili da mi krila nisu slomljena zauvek i koji su mi pokazali da mogu da letim. Posvecujem ga mojoj ljubavi jer je let pored njega miran i lak, neobavezujuci, caroban i cudan u isto vreme. Ponekad mi se cini da ne letim uopste, ponekad mi se cini da padam u ambis, ponekad me vijaju strahovi i sumnje, ali bio to let u visine ili pad u ambis, ili bezanija tamo vamo od raznih mojih strahova, ipak je let i ja se iskreno nadam i svim srcem prizeljkujem da ce taj let potrajati jos dugo dugo.
Njemu , svim mojim prijateljima i svima onima koji me smatraju za prijatelja
Hvala.
MOLITVA
vilabezkrila | 17 April, 2010 21:55
Uvek kada isplaniram nesto, desi se nesto i pokvari mi planove. Lepo kazu "pravi planove da zasmejes Boga" . I vala bas...
Ovaj zivot definitivno nije fer...
Meni neko drag i blizak ima zdrastvenih problema...Mislim ovi sa Neba su mogli i mene da pogode tom boljkom..
Valjda ce sve biti dobro na kraju...
Molim se veceras Tebi Svevisnji
za zdravlje mojih najblizih.
za osmeh i miran san
za jos jedan prozivljen dan.
Zahvaljujem Tebi Svevisnji
za sve darove koje si mi dao
sto si me od svih zala cuvao
Molim te ove noci Gospode
sacuvaj mi u zdravlju sve poznate
i one koje manje znam,
cuvaj i one koje ne poznajem
sve one koji me vole
i one koji su me voleli
cuvaj Gospode i one koji me mrze
Pokazi nam put
osvetli nam staze
pomozi nam da otvorimo srca
i ljubav beskrajnu u njih pustimo.
Daj nam snage da putem
koji si nam Ti odredio
hodimo uspravno s Tvojim imenom na usnama
i ne dozvoli da se ogresimo o najmilije,
ili o nepoznate..
I oprosti nam sve grehe i greske...
Amin
Sutra je novi dan...
NJEMU...
vilabezkrila | 09 April, 2010 17:15
Nestaju sve moje barijere, svi moji bedemi se sada ruse. Ti imas moc da jednim osmehom i pogledom me razoruzas. I dobrovoljno ostavljam koplja i stitove. Pustas me da letim, i srecan si samo sa mrvicom sebe sto ti dajem. Ti...Ti sto si me zasipao pogledima toplim zadnjih dve godine i recima me kitio ko zvezdama..Sada sam u rukama tvojim ko cvet sto se rasvetava po prvi put.
Rekao si "svaka tvoja zelja je za mene zapovest" znas li da to govori samo dobri duh iz boce..jesi li ti moj dobri duh? He, pa cak po malo i licis na jednog..onako veliki..moj dobrocudni meda..
Ti si izgleda ono sta sam trazila svuda.Isla sam tako daleko da nadjem i nisam nalazila, nalazila sam samo laz i prevare...a ti si bio tu..na dohvat ruke, ali te ja , kako ti rece , nisam videla jer mi je nosic u oblacima.."Spusti nosic curice" , rece mi , "ali samo malo...i gledni okolo..onako sa visine..da ne propustis vazne stvari.."
Ucicu od tebe, treba mi to..ti dobro poznajes ljude, zivot te je naucio..dosta si nanizao godina..uspesnih, koje na tebi traga nisu ostavile pa sam ja mislila da smo skoro vrsnjaci..ali nismo..i to me muci pomalo...ali rekoh..rusis ti sve moje barijere i bedeme...
Tvoji poljubac je sladak..kao med i budi u meni nesto sto nisam osetila jos..a ti cekas..ne diras me..cekas da ja tebe potrazim..i ja te trazim, a nikoga nisam trazila do sada, uvek sam ja cekala da me potraze..
Ti...
Neka traje koliko traje..ja cu uzivati do poslednjeg daha, poljupca..do kraja...
KONACNO PROLECE
vilabezkrila | 19 Mart, 2010 19:33
Sutra...20.03.2010. godine..u 18h i 32min..dolazi prolece na severmoj zemljinoj hemisferi..tj dolazi nam prolece ..i trajace 92 dana i 11 sati..i jos nesto minuta pride...
Konacno nam stize prolece...
Da ..oseti se i po vremenu..danas me Sunce bas lepo ogrejalo..i osamutilo..
I mada se prolece ne vidi na granama ipak je tu...pocinje po neki cvetic da se stidljivo pojavljuje..vrbe "nabacuju"svoj novi friz..spremaju se za Vrbicu...
Volim prolece..i ravnicu u prolece...
Gledam jutros kroz prozor busa...planine...dobro samo brdo je..ali ja volim da ga zovem planinom..
Stoji tamo ta moja planina vekovima..koliko li je proleca docekala i ispratila..?
Obavila je neka sumaglica kao sal il nesto...smenjuju se slike pred mojim ocima i zadremah na tren..a kad otvorih oci ugledah sjajno narandzast disk na nebu tik iznad horizonta i osmeh mi se ote..izvadih telefon i uslikah..i bi mi zao sto ne nosim foto aparat sa sobom kao nekada..
Sunce se sakrilo iza te moje planine i ja zatvorih oci ponovo...
I kad stigoh na posao i skuvah kafu sebi..poceh da radim i padose mi neke reci..i nasta pesma...
I tako..eto mene opet ovde..
Povrh topola granja
mesec zuti sanja,
umoran i bled
na jutro je red
Na istoku zora se rumeni
ravnicu i planine sunce ljubi
od poljupca tog nebo se crveni
sve se zivo iz sna budi.
Suska nesto u grmlju
budi strah i sumnju
dal je to neka zvercica
il se samo budi ljubicica
Reka ravnicom klizi leno
budi se jos jedno jutro sneno.
Nad ravnicom Sunce sipa zrake svoje
Ej ravnico duso i srce moje.
PRAVLJENJE LIČNE KARTE DAN 1. , 2. i 3.
vilabezkrila | 04 Mart, 2010 17:45
E proslavih 18. rođendan mom prvencu i sad bi bio red a i zakonska obaveza da pravimo i ličnu kartu. Da mogu,jel, da ga legitimišu kad im ćefne..E ali kod nas ništa nije jednostavno pa ni prosto dobijanje ličnog dokumenta su iskomplikovali do bola.
U petak 26. 02. otišla sam da izvadim iz opštine izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu. Tu me sačekala jedna ljubazna gospođa koja mi je lepo objasnila da se od 1.03. izdaju trajni izvodi i da ovi do sada nece da vaze vise i da je najbolje da dođem u ponedeljak i izvadim izvod iz matične knjige rođenih. Izvadih samo uverenje o drzavljanstvu i platih 250 din.
Dođoh u ponedeljak i dobih taj trajni izvod iz matične knjige rođenih koji i nije nešto naročito sem što ima na jednom mestu hologram..za isti morah da platim takse od ukupno 240 dinara...
E a sada počinje zavrzlama...
Odoh u sup..ili kako se to već zove..tamo gde se izdaju lične karte i pasoši itd...i tamo mi rekoše sledeće
Prvo mi treba prebivalište za dete...rekoh pa ovde je prijavljen..nema veze sto jeste ipak treba prebivalište...dobro..šta treba za to prebivalište..priznanica o plaćenoj taksi u visini 200 dinara..dva formulara za promenu prebivališta..izjava vlasnika kuce da ga prima na stan na tu adresu...i potvrda iz katastra da je vlasnik zaista vlasnik...
I tu postaje sad zavrzlama nad zavrzlamama...
elem...kuća u kojoj ja sad trenutno živim sa mojom decom je data mojoj majci na doživotno uživanje posle smrti moga oca od firme u kojoj je on radio..majka nije vlasnik a nema ni stanarsko pravo..
Ja to lepo objasnim dečku što radi tamo i on mi kaže da odem u Vojvodina vode...tj. moja majka da ode i da oni daju saglasnost da primaju moje dete , koje tu živi već više od dve godine i ima prijavljeno prebivalište na toj adresi, na stan.
I ode moja majka danas..i ovi je gledaju u čudu..
Direktor Vojvodina voda nazva policiju i ovi mu lepo objasne da taj dokumenat u opšte ne treba...
Da pored tog vajnog prebivališta trebalo je i da overim fotokopiju onog trajnog izvoda iz m.k.rođenih..i tu mi "izbiše" iz džepa 460 din
Takse za pravljenje lične karte iznose jedna 913,32 dinara plus 226 dinara..
Slikali smo se..tj. dete moje se slikalo..imamo uverenje o državljanstvu, imamo overenu fotokopiju I.M.K. rođenih..imamo sve takse plaćene i samo još da vidimo to prebivalište...
Kako ću to da sredim...pa napisaću u ponedeljak utorak...kad se nadam da ću tu komplikaciju od pravljenja lične karte privesti kraju...
SVA TA RAVNICA
vilabezkrila | 27 Februar, 2010 19:37
Vracam se sa posla danas. Vreme neko bezveze, pada kisa ceo dan..u busu guzva...kao i obicno...koleginica mi sacuvala mesto i pustila me pored prozora znaju one da ja volim da zveram kroz prozor..
A prozor zamagljen...Protrljam dlanom preko stakla prozora i kroz mali otvor koji nastade pojavi se nepregledna ravnica , okupana kisom..nekako kao da blista...ne znam
I dokle god pogled seze sve je ravno..tek po neko drvo remeti to prostranstvo predamnom.
Razmisljam nesto..kazu razni naucnici da je tu nekada bilo more..i sada mi se cini kao da izvire to isto more ispod nepreglednih oranica i zelenih zitnih tepiha. Svuda su te vodene oci pa kao da ravnica gleda nebo ili je nebo napravilo sebi ogledala da moze da se ogleda..
Nabujale reke..jedna je na dvadesetak metara od moje kuce..nabujali potoci kanali prepuni vode..ullice koje me podsecaju na one u Veneciji, samo sto nema gondola..
Ali je lepo i ako je sve tako mokro i jadno..
I primetila sam nesto dok sam gledala kroz zamagljen prozor autobusa da nam stize prolece...da , da..prolece je tu !
Primetih da su ta zelena polja zita koja su pola pekrivena morem koje se probija odozdo zelenija u odnosu na neki dan..i primetih da u kraj puta , tamo gde je jesenas gorela vatra i spalila svu vegetaciju sada se probija zelenilo..a komsijska vrba pocela da pupi..za par nedelja prolece ce da zagrli moju ravnicu i sve ce da bude lepse i bolje...
Jedva cekam..
SASVIM OBICAN DAN
vilabezkrila | 23 Decembar, 2009 20:57
Poranih juce.
Dvanaest dana nisam bila na posao..nije mi se islo. Zasto da radim kad plata kasni tri ,tri i po meseca.Cak sam odnela molbu u fabriku za klanje i preradu pilica. Ne mogu sebe da zamislim tamo ,ali je plata redovna..
U ponedeljak negde oko podneva dobijem poruku od poslovodje: " Duso, kad dodjes?" nasmejah se i pomislih " onaj ko treba da me zove "duso" to ne cini..nisam mu nista odgovorila..a onda negde oko pola pet poslepodne direktor moje firmice mi pusta sms.."javi mi se hitno" .Nazovem ga..zauzeto..ponovim..opet zauzeto..zatim pustim ja njemu sms.."dolazim sutra"
I tako poranih juce i odoh na posao..Obradovase mi se koleginice..Poslovodja odglumio srcani napad..nasmejase me ti ljudi od ranog jutra. Negde pred pauzu mi stize sms od banke..."Dragana sutra izmirite svoja dugovanja inace cemo morati da vas utuzimo. S postovanjem.." Glava me zabolela..pola plate nije dovoljno da pokrijem ratu ipo za kredit..suze mi navrese na oci. Jos i datum jucerasnji..mome ocu 33-ca godisnjica od smrti..Toliko mo fali tata..neopisivo..
Oko pola jedan odoh sama kod direktora..reko bolje ja da idem kod njega neg da on mene zove..a treba i platu da mi da..pola plate ustvari..
I tako sedeli nas dvoje skoro pola sata. Zna on za sve moje probleme..Njegova zamenica me prekrstila..kaze da sam ja direktorova miljenica...radim kad hocu..dodjem kad hocu a on nikada nije ni povisio glas na mene, a ume da zaurla da se sve trese....I tako..rece on meni da ce sutra da mi da ono pola od platice...
Zavrsi se radni dan..u novcaniku imadoh 10 dinara i sa time odoh u crkvu..reko bar ocu svecu da zapalim..kad ono bile one jeftinije svece pet dinara komad..
zapalih jednu za sve moje drage ,za njihovo zdravlje..i jednu za mog oca..i nisam mogla da se uzdrzim..zajecah na glas..po prvi put posle jako puno godina..mislim da sam dete bila kad sam zadnji put tako plakala za njim,ali ne mogu da se setim zasto..Valjda me stigose toliki problemi..Svi me na neki nacin ostave,odu od mene..eto i ljubav moja ode od mene..
Posle sam se pomolila Sv. Nikoli..zahvalila tacnije za sve one godine koje je vredno "radio" cuvajuci moju kucu i ukucane..
Napolju vetar,kisa..nazvah bivsu zaovu..odoh kod nje na kafu da se smirim malo..stize mi sms od majke.."Ljubi te majka ja sam dobila sve plate i ponovo radim posle praznika"
Imamo mi obicaj ovde da kazemo kad resimo neku brigu "pao mi Vrsacki breg sa ledja" e tako je meni bilo juce posle iscitavanja tog sms-a od majke...
Danas odem u banku,podmirim racun,platim struju..i pocastim sebe jednim divnim dzemperom..crvene boje..Generalno ne volim crvenu boju,ali eto nesto u zadnje vreme samo crveno kupujem..crveni telefon,crveni sal ,kapa,rukavice..sad dzemper..
A, da dogovorih se sa direktorom ,kad sam isla za ono pola plate,da od ponedeljka do srede radim produzeno ali da mi taj prekovremeni odmah plati..ja mu dala predlog..on prihvatio bez ijedne reci pogovora...
Juce imadoh 10 dinara u novcaniku..danas..pa mnogo vise..
Sutra idem sestrici da zapalim svecu i da se zahvalim Nebu sto me je opet uzelo pod zastitu kad sam vec mislila da sam propala..
A " neko"mi rece danas da vezem jezik da ce mi tako biti mnogo lakse...
Posle svih uvreda...gotovo je..jos uvek mi je drag..priznajem,ali nije to to vise..niti ce ikada biti.
Shvatih da on ima jako lose misljenje o meni..
Jos jedan u klubu mojih "obozavalaca"
I jos jedan sasvim obican dan.
KAKO SAM SLAVILA SV.NIKOLU
vilabezkrila | 19 Decembar, 2009 09:24
Poticem iz porodice u kojoj je isprepletano vise nacija i samim tim zastupljene dve hriscanske veroispovesti.Mamin tata je bio po svom ocu nemac po majci madjar i samim tim po veroispovesti pripadao rimokatolicizmu. Majka moje majke je bila srpkinja i samim tim pravoslavne veroispovesti.Kako ljubav ne zna za granice ni nacije ni veroispovest i kako je sve moguce dovesti u red samo kad se hoce dokaz su upravo moj deka i baka koji su svoj zivot tako uredili da ni jedan od njih dvoje nije bio ostecen za mrvu od onog na sta je ponikao.Baka je drzala sve pravoslavne svece i krsnu slavu Sv. Petku,ali su se u kuci ravnopravno drzali i svi rimokatolicki sveci.Deca su im bila naizmenicno krstevana jedno u pravoslavnoj crkvi drugo u katolickoj..pa tako imam dve tetke koje su pravoslavke sa srpskim imenima i moja majka i jos dve tetke koje su katolkinje i s madjarskim imenima.
Roditelji mog oca ,slovaci po nacionalnosti ,nisu ni pravoslavci ni katolici, oni su vernici pravca,da se tako izrazim, pod nazivom Nazareni. Za zivota mog oca nisu dozvolili da me krste ,pa sam ja tako do dana danasnjeg ostala ne krstena ,ali sa ogromnom verom u sebi i ljubavlju prema pravoslavlju.
Kad sam se udala, mislila sam da ulazim u katolicku kucu obzirom da mi je muz bio po ocu polu madjar polu nemac ,a po majci srbin,ali u Vojvodini takve "mesavine"su sasvim normalna pojava. Medjutim svekar je ateista, a njegovi roditelji su poput roditelja moga oca isli u Adventisticku crkvu, narodski poznata kao pokajitska crkva.Prvi Bozic drzali smo katolicki jer sam bila ubedjena da je on katolik,medjutim kad nam se rodio prvi sin ,dodje nam krstevni kum moga muza na babine. Secam se da je izmedju ostalog rekao:" Sad ste porodica, trebalo bi da uzmete slavu,sveca nekog da vas cuva ,vas i kucu vasu." Kako da uzmemo slavu kad smo katolici upitah ja u cudu,a kum se nasmeja i objasni mi da je muz moj krsten u pravoslavnoj crkvi i da je on nekada u toj crkvi bio svestenik .
Tog leta odlucismo se da nam kucna slava bude Sv. Nikola. Nedelju dana pred samu slavu muz je doneo ikonu u kucu i ja sam dugo razmisljala gde da je okacim..nisam znala ali sam je ,valjda instiktivno, okacila bas na istocnom zidu kuce. Komsinica mi je dala bosiljak, a kum je dosao da nam objasni detalje i da nas upozori da je Sv. Nikola posna slava jer pada u vreme velikog posta i da nikako ne smemo da mrsimo taj dan,bez obzira dal postimo ili ne.
Par dana pred slavu trebao je svestenik da sveti vodicu,ali muzevljeva baba stade na kapiju ,nagrdi svestenika,nagrdi nas,svestenik se okrete ode, muz osta da se svadja sa babom, a ja pobegoh u kucu i skrih se u kupatilo plakajuci. Te zime baba dade svoju dusu Bogu a ja pozvah svestenika da dodje i sveti vodu o Vaskrs.
Te godine u decembru ,pa cak dve nedelje pred slavu poceh da pripremam sve sto treba. Kucu sam uglancala, odabrala iz recepata razne djakonije..secam se da sam za predjelo sluzila riblju pastetu na prepecenim kriskicama hleba sa ukrasima od kolutica sargarepe ,krastavaca iz tursije, i maslinkama. Glavno jelo bese pastrmka u vinu..koju je spremio moj muz, kao i riblju corbu. Bilo je tu jos i sarmice od pasulja, riblji fileti, rizoto sa povrcem, przeni oslic. Od kolaca behu neki posni puzici,zvezdice sa orasima, posna bajadera..Slavski kolac sam sama umesila i sama ukrasila i dobila pohvale od svestenika koji je dosao da nam isti reze. Zito, vino, sveca..
Tog dana od jutra pa do kasno u noc bila je puna kuca sveta. Dodjose krstevni kum moga muza i kuma i njihov sin,pa nasi vencani kumovi, svestenik koji je ostao na rucku..razni nasi prijatelji ,moja majka..koja ne voli ribu ali su joj se sarnice sa pasuljom posebno dopale. Bese lepo..veselo, ne suvise jer jos nije bilo godina kako je muzevljeva baba umrla, ali bese lepo. I tako svake naredne godine.
Svekar ateista ,kad bi dolazio na godisnji odmor,trazio je od nas da sklonimo ikonu. Da bi izbegla svadju dan pre njegovog dolaska ikonu bi unosila u nasu spavacu sobu.
A onda smo kupili nasu kucu.
Mog muza je strasno nerviralo sto za slavu ne moze da pece prase. Ja sam bila glavni krivac, jer nisam postovala njegovu zelju.Zadnju slavu koju smo zajedno docekali obelezila je teska svadja ,upravo zbog praseta. Bio je kupio prase i trebao je da ga "uredi" dan pred slavu. Po njegovom obicaju nije me pitao nista ,vec me je samo obavestio da ce da ide kod komsije da sredi prase za sutra, na sta sam ja rekla samo: " Donesi prase, i cekaces slavu sam. Pa objasnjavaj gostima gde ti je zena. Dok sam ja domacica u ovoj kuci se za slavu nece mrsiti."
Vecina komsija drzi takodje Sv. Nikolu kao kucnu slavu i svi oni imaju mrsnu trpezu. Neki stave ribu "da prikazu" da je posna slava,ali ipak krkaju prasence, a moga muza je bilo sramota sto imamo na stolu ribu "kao neki slepci."Ta slava je prosla relativno dobro..mada su se gosti vremenom osipali,jer bi do kraja dana moj muz poceo da zaplice jezikom usled prekomerno popijenih casica rakije, tako da je tog dana bio samo njegov krstevni kum i nas vencani kum i moja majka kojoj sam toga danas saopstila da se ne iznenadi ako me uskoro ugleda na vratima sa decom i koferima. Bila je veoma iznenadjena..Nas dvoje smo odavali utisak srecnog bracnog para. Bese to samo sminka.
Danas, kuca u kojoj smo ziveli zvrlji prazna i ceka procenu ,pa da se proda.Zadnji put tamo bejah negde u maju. Nisam mogla da se suzdrzim,plakala sam satima.Sve je onako ili slicno kako sam ostavila. Moja kuhinja,gde sam pripremala razne djakonije..dnevna, gde sam sluzila goste..trpezarija..spavaca..decija soba.Samo je svo cvece propalo.Slike po zidovima.Goblen "Tajna vecera" u spavacoj...Basta, sto u dvoristu ispod ogromne tresnje ,gde sam jutrom u toplim danima pila kafu uz cvrkut pticica i miris ruza mojom rukom posadjenih i negovanih..Moja basta..i secanja..radost i smeh deciji..tuga ,bol,svadje,uvrede..
I ikona Sv. Nikole na zidu..na istocnoj strani.
On se ozenio. Presao kod zene da zivi,i drzi takodje Sv. Nikolu..ostvario mu se san..stavio je peceno prase na sto...
