Vracam se sa posla danas. Vreme neko bezveze, pada kisa ceo dan..u busu guzva...kao i obicno...koleginica mi sacuvala mesto i pustila me pored prozora znaju one da ja volim da zveram kroz prozor..

A prozor zamagljen...Protrljam dlanom preko stakla prozora i kroz mali otvor koji nastade pojavi se nepregledna ravnica , okupana kisom..nekako kao da blista...ne znam

I dokle god pogled seze sve je ravno..tek po neko drvo remeti to prostranstvo predamnom.

Razmisljam nesto..kazu razni naucnici da je tu nekada bilo more..i sada mi se cini kao da izvire to isto more ispod nepreglednih oranica i zelenih zitnih tepiha. Svuda su te vodene oci pa kao da ravnica gleda nebo ili je nebo napravilo sebi ogledala da moze da se ogleda..

Nabujale reke..jedna je na dvadesetak metara od moje kuce..nabujali potoci kanali prepuni vode..ullice koje me podsecaju na one u Veneciji, samo sto nema gondola..

Ali je lepo i ako je sve tako mokro i jadno..

I primetila sam nesto dok sam gledala kroz zamagljen prozor autobusa da nam stize prolece...da , da..prolece je tu !

Primetih da su ta zelena polja zita koja su pola pekrivena morem koje se probija odozdo zelenija u odnosu na neki dan..i primetih da u kraj puta , tamo gde je jesenas gorela vatra i spalila svu vegetaciju sada se probija zelenilo..a komsijska vrba pocela da pupi..za par nedelja prolece ce da zagrli moju ravnicu i sve ce da bude lepse i bolje...

Jedva cekam..