Sutra...20.03.2010. godine..u 18h i 32min..dolazi prolece na severmoj zemljinoj hemisferi..tj dolazi nam prolece ..i trajace 92 dana i 11 sati..i jos nesto minuta pride...

Konacno nam stize prolece...

Da ..oseti se i po vremenu..danas me Sunce bas lepo ogrejalo..i osamutilo..

I mada se prolece ne vidi na granama ipak je tu...pocinje po neki cvetic da se stidljivo pojavljuje..vrbe "nabacuju"svoj novi friz..spremaju se za Vrbicu...

Volim prolece..i ravnicu u prolece...

Gledam jutros kroz prozor busa...planine...dobro samo brdo je..ali ja volim da ga zovem planinom..

Stoji tamo ta moja planina vekovima..koliko li je proleca docekala i ispratila..?

Obavila je neka sumaglica kao sal il nesto...smenjuju se slike pred mojim ocima i zadremah na tren..a kad otvorih oci ugledah sjajno narandzast disk na nebu tik iznad horizonta i osmeh mi se ote..izvadih telefon i uslikah..i bi mi zao sto ne nosim foto aparat sa sobom kao nekada..

Sunce se sakrilo iza te moje planine i ja zatvorih oci ponovo...

I kad stigoh na posao i skuvah kafu sebi..poceh da radim i padose mi neke reci..i nasta pesma...

I tako..eto mene opet ovde..

Povrh topola granja

mesec zuti sanja,

umoran i bled

na jutro je red

Na istoku zora se rumeni

ravnicu i planine sunce ljubi

od poljupca tog nebo se crveni

sve se zivo iz sna budi.

Suska nesto u grmlju

budi strah i sumnju

dal je to neka zvercica

il se samo budi ljubicica

Reka ravnicom klizi leno

budi se jos jedno jutro sneno.

Nad ravnicom Sunce sipa zrake svoje

Ej ravnico duso i srce moje.