Prognani Andjeo iz raja

nema snage da poleti

krila njegova nemaju sjaja

ni u snovima vise ne leti.

Tuzna je to slika

Andjeo sto spustenih krila stoji.

Nekada sjajnog,a sada bez lika;

sopstvene senke on se boji.

Leteo je nekada obasjan,

ljubavlju Bozijom bezmernom,

sad po zemlji hoda jadan,

ophrvan zlom ljudskim i jadom.

Usudi se Andjeo svetli da zenu voli,

zenu obicnu ,ljudskoga roda.

Svirepa ,samo mu zada boli,

zavede Andjela pa djavolu dusu proda.

A Andjeo osta slomljenih krila,

bez nade da ikad poleti

ej ti zeno prokleta bila

nek ti se Nebo celo osveti.