Zbogom!.. Nikada mozda necu

tvoj mili vise cuti glas,

nikada nece ruka moja,

grleci tebe u samoci,

rasplesti tvoju gustu vlas;

niti ce ikad vise moci

carobna senka tavne noci

u zagrljaju naci nas...

I sve to zasto? Ja sam znao:

Tuga i radost-sve je san.

I dok sam slatki sanak snivo,

s gordoscu ja sam ocekivo

rastanka naseg tuzni dan.

Tako pobozno fakir pada.

Sluzeci verno  Bogu svom:

Svrsetak igre smrt mu sprema,

Al on od smrti straha nema,

nego se gordo sreta sa njom.