Note muzike neke,tihe i meke

i svetlost sveca razbija mrak.

Ti sedis naspram mene,

oci ti sjaje i osmeh blista;

dusa ne zna jos,al to je znak.

Prsti nam isprepletani

na stolu mirno leze;

tek ponekad ruka tvoja,

moju ruku malo jace steze.

Ne govoris nista, cutim i ja;

oci nase govore mesto nas.

U grudima srca,ko krila leptira drhte

u poljupcu prvom ce naci spas.

Oci zatvaram,dok me ceznja kida svu;

otvaram oci ,a ti si sasvim blizu tu.

Dlanove ti svoje na obraze stavljam,

dok se ti igras kosom mojom.

Poljupcu se tvom nadam;

zagrljaju neznom,da me ucinis svojom.

Gledam ti oci,u njima vidim lice svoje,

kroz kosu provlacim prste nezno,

naslanjam glavu na grudi tvoje

smejem se,a ne znam sta je smesno.

Osecam na svom licu i vratu

uzdaha tvog vreo dah.

Ne osecam tlo,krila mi rastu;

proslost,tuga i bol se drobe u prah.

U ocima tvojim vidim,sad vec,oka svoga sjaj,

sklapam oci svoje da se predam poljupcu tvom..

Al avaj! Tu je mom snu kraj.

Jos jedna zamka tuge ,srcu mom.

Na grani list nepomicno stoji

u ovo jutro Sveto i sneno,

kao da svoje poslednje minute broji

mirno, dostojanstveno,nemo..

Sunce kao svedok sa neba se pomalja

dok sa grane list na zemlju pade,

zut,jadan i sveo.

I niko za njim ni suzu da pusti

a bio je nekad mlad,zelen i veseo.

U zaborav listak vetar ce odneti

i zima svojom belinom prekrice sve;

sve je samo igra zivota i smrti

kojoj nikada ne mozemo reci ne.

I donece prolece novi listak neki

sto ce na grani zelen ponosno da stoji,

ne znajuci da tamo dole

usud zao i preki sudbinu mu kroji.

Ne znajuc da ce i on u dan Sveti

pasti u igri zivota i smrti.