Oblaci kao brodovi,

vetrovi ih nose ko zna gde

po plavoj nebeskoj pucini.

Pod njima laste lete svoj let

nad krivim putem reke

u kojoj mesto vode talasa

trave se talasaju meke.

O! Reka kakva to je!

reka od cveca i leptira malih

sto ih vetar topli miluje.

Tu sasvim blizu na obali,

druzina umornih suncokret se njise

preplanuli od sunca ka zemlji glave povise.

Veselo tik uz njih, grupica mladih kukuruza

ka nebu svoja tela dizu..

Vetar,vragolan stari

kroz njih katkad se proseta,

zagolica ih samo tek da zasuste.

I suma...ta misteriozna dama,

gordo stoji odevena u najlepse zelene boje.

Sunce greje i navaljuje na svet toplotu svoju,

jos malo, jos jedan Avgust je na izmaku,

jos jedno leto svoje poslednje dane pise,

da ode da se ne vrati nikada vise.

Rasprsice se brodovi beli sa neba..

I za sive zavese skrice se Sunce

Laste odletece na jug..

nestace trava  i cveca talasi

i neko ce obrati suncokret zut..

Suma..prosarace jesen njene haljine,

i sve ce nestati sto sad oci gledaju moje.

Sve pokrice snegovi beli..

Samo tuga...tuga ce ostati..