pre par dana osvanu post jednog blogera koji mene licno obradova jer ga nije bilo dugo,o sivilu svakodnevnog zivota,o problemima njegovim ,njegovih prijatelja kolega,o ljudima koji su neuki i nesposobni,rekla bih ja,a ipak upravljaju sudbinama mnogih ljudi..osvanu blog o nasoj stvarnosti..o zavisti, o ljubomori..o ljudima koji tvrde da su najpametniji,a pri tom ne znaju ni obican mail da otvore..e takvi ljudi su obicno na celu neke firme i njome upravljaju ako se to moze zvati upravljanjem..usput maltretiraju radnike verbalno,ucenjuju ih,pa cak po negde i fizicki se razracunavaju sa radnicima..zalosno,ali to je nasa realnost.. Trosim poslednje dane godisnjeg odmora..kad se vratim na posao cekaju me nova pravila,i najverovatnije povecana norma,jer radim po ucinku..od novembra prosle godine plata je dogadjaj koji se desi jednom u tri meseca,a bilo je dana,bolje receno meseci kad nismo dobili ni dinar..proletos smo skupili hrabrost za strajk,koji je potrajao tri dana i posle kojeg smo se "oparili" ,ali ne zahvaljujuci direktoru ,vec inostranom partneru za kojeg radimo..a onda se prica sa neplacanjem nastavila..kad neki radnik skupi hrabrost da ode da pita "kad ce plata" nas direktor se izdere na njega i ovaj jadnicak savijenog nosa izadje iz kancelarije kao da je trazio ko zna sta a ne ono sto mu pripada. Pre nego smo otisli na godisnji odmor ,otisla sam da pitam direktora kad ce ta plata,kad ce zdrastvene knjizice da budu gotove,kakva su to nova pravila, poce da vice na mene zasto nisam radila dva predhodna dana..ne moze da se ne radi a da se dobiju novci..rekoh mu ne mogu da se lecim kad sam bolesna ako nemam uredno overenu knjizicu,a ne mogu ni da platim pregled jer nemam para..prodavac kod kojeg kupujem hleb mi preti tuzbom zbog duga,banka zbog neisplacenih rata za kredit mi preti tuzbom ,dolazim svaki dan ,i odradim ga kvalitetno i posteno...ali se pitam zasta radim.. Kasnije rekoh koleginici da cu da dam otkaz..sva prenerazena me zapita;"pa kako ces bez posla?" koji posao pobogu,sta imam od ovog posla od kojeg nemam platu mesecima.. Svi cute,niko nece da kaze "Edosta je bilo!" Pa cak i kad se usudi neko da kaze nesto ili javno da napise,na primer na blogu,jer zna da to citaju i ljudi sa kojima radi, onda ga fino zamole da skloni tekst jer bode oci predpostavljenima..da se ne dize prasina.. Strasno je sta sebi dozvoljavamo..i neverovatno je koliko trpimo..nasi poslodavci znaju da nemamo gde da odemo da radimo na drugom mestu pa to koriste...ima u citanci za osnovnu skolu lepa poucna prica o sedmoro brace koji hteli svako za sebe da zivi...otac videci da ce morati da rasparca imanje koje je generacijama sticano,odluci da pouci svoje sinove i rece im da svaki od njih donese po dva pruta iz sume..sinovi ga poslusase i donesose svaki po dva pruta a tada im otac rece da probaju da polome svako svoj prut i ovi to ucinise s lakocom..a tada otac uze sedam prutova veza ih u snop i rece sinovima da probaju da polome snopic prutica..ni jedan ne uspe..otac im rece tada : "vidite li moji sinovi kad ste zajedno niko vam nece moci nista ako ste sami za sebe svako ce moci da vas savlada.." sinovi resise da ostanu skupa..trebalo bi da budemo zajedno jaci..jedan sam ne moze puno..svi zajedno bi mogli mnogo