Kada bih ruku stavila ti na grudi
znao bi u trenutku tom
koliko ruka moja zudi
da miluje te i milovanju da se preda tvom.
Kada bih ti dlan na obraz stavila
i u oku tvom potrazila lik svoj
znao bi da te ni jedna nije volela
koliko te volim ja ,mili moj.
Kada bih usne svoje na tvoje spustila
znao bih tada da sve sto rekoh istina je
ko leptir rasirio bi i ti krila,
do zvezda da poletimo zajedno milo moje.
Ti si moja inspiracija,
moja radost i moja kob.
Ljubav vecna u venama,
rascvala tresnja i hladan grob.
Volim te i mrzim istovremeno,
i otisla bih i scucurila se u zagrljaju tvom.
osecanje to greje i ledi me,
ja nisam vise ja
otkad ti si u zivotu mom.
Sa tobom kad sam,boli sve i pece,
tebe kad nema jos je i teze.
Zbogom!.. Nikada mozda necu
tvoj mili vise cuti glas,
nikada nece ruka moja,
grleci tebe u samoci,
rasplesti tvoju gustu vlas;
niti ce ikad vise moci
carobna senka tavne noci
u zagrljaju naci nas...
I sve to zasto? Ja sam znao:
Tuga i radost-sve je san.
I dok sam slatki sanak snivo,
s gordoscu ja sam ocekivo
rastanka naseg tuzni dan.
Tako pobozno fakir pada.
Sluzeci verno Bogu svom:
Svrsetak igre smrt mu sprema,
Al on od smrti straha nema,
nego se gordo sreta sa njom.
Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju
cerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo
malo.
Bio je Božic. Sledeceg jutra je devojcica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je
za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema nicega, jako
se naljutio. Cerkicu je prekorio: “Ako nešto pokloniš, ocekuje se da se u kutiji nešto
nade!!”
Devojcica ga je žalosno pogledala i s suznim ocima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha
sam je napunila poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred cerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj. Do
kraja života cuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osecao izgubljeno i ocajno,
uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je cerka spremila
unutra.
Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju voljeni,
prijatelji, deca, Bog… Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti. Prijatelji su
andeli, koji nas dignu s dna, kada imamo poteškoce i podsete nas na to, kako se leti.
