Nad ravnicom pade prvi sneg,

pokri oranje i travicu zelenu.

Iz krila Andjela perce,nebeski teg

zaborava pokri ruzu uvelu.

Na belom pokrivacu ledenom,

crne se vrane zlosutnice.

Reci odzvanjaju praznom kucom.

Prazne su i puste ulice.

Iz odzaka se vije crn dim,

i oblaci sivi ljube ravnicu.

U zimskim danima tim,

vetar skripi niz ulicu.

Jos samo zena jedna na prozoru,

sto ga mraz cipkom svojom isara;

stoji nepomicno danima tu

nema ceka novu zoru.

Niko ne vidi suzu

sto iz oka pade u ocaju

u ledenicu malu se pretvori

i sledi srce zgrceno u bolu.