Categories
My Links

« NESANICA | KADA UMREM,KAD ME NE BUDE »

JEDNE NOCI U APRILU
vilabezkrila | 20 Januar, 2010 19:42
Njeni dani su slicili jedan na drugi. Isla je pustim i sivim ulicama pod ruku sa kosavom koja se vragolasto igrala s napustenim kesama i papirima , a katkad besno kidala krosnje vrba i breza , bas kao sto se tuga igrala sa njenim srcem i katkad ga cupala i kidala toliko silno da nije mogla suze da skrije u oku.Svakodnevno je isla na posao autobusom, mada nije volela taj posao , i mada ju je isti gusio. Ponekad bi odustajala i nije danima isla da radi pa bi opet pocinjala ,i kao da su je Andjeli cuvali ,jer nijedan predpostavljeni je nije suvise grdio zbog njenog izostajanja , iako je ona prizeljkivala otkaz. Iza njenog zamisljenog pogleda krila se tuga i bol ostavljene zene. Volela je nekoga. Zanela se poput siparice , a nije to bila. Verovala je u tu ljubav, verovala u njega. Bili su razdvojeni sa gomilom problema ,svako na svojoj strani obale i jedino sto ih je spajalo bese ta ljubav ,koju je ona odlucila da unisti zbog nemogucnosti ostvarenja i svadjama i uvredama je unistila ono od cega je zivela i sada je polagano kopnila i nestajala. Umesto smeha ,uzdah joj se otimao iz grudi. Htela je samo da nestane sa lica zemlje sto pre. *********************************************************************** Prolece bese u punom jeku i visibabe i ljubicice su davno precvetale, vrbe su vec pocele da pupe i da mirise prolece. Tuga iz njenog oka se nije odselila. Vracajuci se sa posla svakodnevno bi zamolila da joj stanu van stajalisnog mesta, na samom pocetku sela tu u blizini njene kuce. Kuci su je cekale svakodnevne obaveze i deca koju je trebala da vaspitava i stvori od njih casne i postene ljude i jedino jos to je drzalo na povrsini i nije joj dozvoljavalo da potone u ocaj i jad. I tog dana je prisla soferu i zamolila ga tihim glasom da joj stane odmah tu iza krivine ,ako moze, ako hoce. Sofer bese njenih godina ili nesto malo mladji, njene visine , lepo gradjen, crne kratko potsisane kose, ociju boje kafe pravilnih crta lica i osmehom Andjela. "Bas iza krivine?" upita je s osmehom, a ona klimnu glavnom..on stade i ona izadje i zurnim koracima se uputi kuci dok joj je vetar zvizdao oko glave. Od tog dana kad god bi vozio taj sofer jos na ulasku u autobus na stanici bi je docekao s osmehom i pitao bi je:" jel i danas da stanem mladoj dami iza krivine?" "Ako nije problem" odgovarala bi ona pruzajuci mu kartu da je ponisti , a on je smeseci se odgovarao :"Za takvu lepoticu nije problem". Zima je davno vec prosla i ona je odbacila svoju crvenu kapu sal i rukavice. Cesto je cekala i propustala starije da udju pre nje, i zadnja bi ulazila u autobus. Tog aprilskog dana pruzila mu je kartu i dok je pogledom gleadala po autobusu trazeci prazno sediste samo klimnu uz osmeh kad je sofer upita "jel i danas iza krivine?" Kad je silazila iz autobusa sofer joj dobaci " Nazovi me, pa da idemo u zezanje malo" Pogledala ga je ,a on kao da je procitao njene misli rece joj da pogleda kartu. Zavukla je ruku u dzep i na poledjini karte videla ispisan broj telefona i poruku "Nazovi me kad mozes." Sledecih dana je ulazila na zadnja vrata autobusa i vracala se kuci kasnijim polaskom nego uobicajeno da bi ga izbegla. A onda je jedno vece ,dok je april brojao svoje poslednje dane pustila mu je poruku: "Cao, ako me nisi zaboravio ,ja sam ona sto joj napisa broj na poledjini karte.Malo sam te izbegavala ovih dana ,trebao mi je prostor da razmislim, iznenadio si me,nisam ocekivala..i kakvo si to zezanje imao u planu? I mislim da ne znas ali ja sam Jelena i iskreno nemam pojma kako se ti zoves?" Posle desetak minuta zazvonio joj je telefon i sa druge strane je zacula muski glas: "Dobro vece, ovde Marko.Drago mi je da si se odvazila i izvini nije mi obicaj da putnicama pisem broj telefona na poledjini karte ali ti mi se jako svidjas i kako te nigde ne mogu drugde videti osim u busu.."Zacutao je na tren. Njoj je u usima samo zvonilo njegovo ime. Jedan Marko joj je dusu rasparcao na najsitnije komade i sad ovo..ruke su joj se tresle,vrtelo joj se u glavi,srce je htelo iz grudi da joj iskoci.. "Jesi li tu?" zacu s one strane.."Jesam.."pribra se malo ,"Tu sam, izvini nesto sam rasejana danas." Slaga u trenutku ni ne trepnuvsi. Pricali su skoro sat vremena ,mada ona nije zapamtila nista od tog razgovora, na kraju je upita dal bi s njim na Prvomajski uranak na jezero u blizini, za koji dan. Nije znala sta da mu odgovori ,i on shvativsi da je pomalo iznenadjena dade joj vreme da razmisli i zamoli je da ga vise ne izbegava. To jutro usla je u autobus na prednja vrata a on je doceka osmehom ,bez reci ali su pogledi govorili vise neg sve reci sveta. Tog popodneva je upita sta je odlucila ,a ona mu na izlasku iz busa odgovori da ce ga zvati to vece da se dogovore. Njegov sjaj u oku odavao je njegovo zadovoljstvo. Dogovorise se to vece da umesto satora iznajme sobe u hotelu , a on je trebao zadnjeg dana aprila da dodje po nju i da se zajedno odvezu do jezera .Spakovala je u torbu par stvarcica i po dogovoru ga sacekala "iza krivine". Prolece mirisno i toplo.Povrsina jezera bese poput oledala u kojem se ogledalo Sunce na zalasku i prve zvezde. Cvece svuda ,cvrcci ,mir ,tisina, zvezde sto pocese da trepere na nebu, ulicne svetiljke.. Vecerali su na terasi hotela ,i dok je ona jela vocnu salatu zamisljeno gledajuci u mirnu povrsinu vode, on je nezno uhvati za ruku i rece joj:" Odrasli smo ljudi, necu da okolisam.Svidjas mi se i voleo bi da vodimo ljubav ove noci." Pogledala ga je tako kao da je tog trenutka sletela sa neke druge planete ne shvatajuci u prvi momenat sta joj govori,ali cim shvati ote joj se u vidu prekora "TI bas k'o grom iz vedra neba" i izvuce svoju ruku iz njegove. Videvsi da je pozurio ,on se poce izvinjavati i moliti je da mu oprosti na nesmotrenosti i nestrpljivosti. Otpratio ju je do sobe i pozeleo joj laku noc ljubeci joj ruku ,ali ona ne ispusti njegovu ruku ,pogleda ga u oci pogledom zene koja zeli ljubav,strast,poljupce,neznosti..Povuce ga u mrak svoje sobe.Osetila je toplinu njegovih usana na svojim,njegove tople dlanove na svojim obrazima,vratu..haljina je kliznula na pod..Zatvorila je oci i prepustila se njegovim poljupcima ,dodirima.Njegova strast naterala je da zaboravi na svoju tugu ,bol, na svoju nemogucu ljubav, na cinjenicu da je ostavljena. Telom mu se predala kao nikome do tada.Dusom i srcem pripadala je razlogu svog nemira. Prvi zraci Sunca je probudise. Otvorivsi oci vide prelepog usnulog muskarca kraj sebe i tuga je poklopi odmah..i kajanje..Ustala je i na prstima otisla do kupatila, istusirala se i obukla.Bila je spremna da nestane, da pobegne , ali kad je otvorila vrata docekase je njegov osmeh i poljubac. Ustuknula je. "Mislio sam da si otisla." Rece on."Zasto bi otisla?" upita ga pomalo nervozna. "Znas , malo sam se raspitivao o tebi " poceo je ,uhvativsi je za ruke i postavljajuci je da sedne na krevet kraj njega, "Znam da volis drugog, znam da nocas nisi bila dusom moja" Spustila je pogled ,a dve suze su joj se skotrljale niz obrae i pre nego sto je on stigao bilo sta da kaze ona ustade i promuca :" Nisam ja zena za tebe, izvini..Mislila sam...nije bitno. Moram da idem. Nemoj da me mrzis."Uzela je svoju malu torbu ,prebacila je preko ramena. On je sedeo skamenjen na krevetu, pogledala ga je i na njegovom licu vide suzu. Bilo ju je tako sramota od same sebe. Koracala je ulicom dok je majski vetar nosio cas miris procvalog bagrena, cas miris Prvomajskih rostilja. Kajanje u grudima, gorcina u ustima. Mislila je da ce joj posle noci sa tim mladicem biti bolje, ali njoj bese jos gore. Sela je na klupu ispod jedne vrbe i zajecala. Milion pitanja joj se vrzmalo po glavi ,a onda praznina bez ijedne misli.. Sledecih dana sklanjala je pogled od njega kad bi ulazila u autobus. On bi joj cutke ponistio kartu i uvek bi stao "tu odmah iza krivine". Pustio joj je samo jedan sms posle njenog odlaska. "Hvala ti sto si mi pokazala rajske vrtove i dala da okusim nektar sa tvojih usana, i hvala ti sto me baci u bezdan ocaja i bola." Nije mogla da mu kaze ni rec utehe,cak ni ono uobicajeno da vreme leci i brise sve, jer je znala da cak ni vreme ne moze da obrise neke ljude, neke rane. Za njega bi jedina uteha bila da ona bude sa njim, kao sto je i ona zelela da bude sa nekim koga je volela svom dusom, celim srcem, ali tako bi lagala i sebe i njega. Vec je dosta stete nacinila. Sebe nije mogla da mu da jer je srcem i dusom pripadala nekom druigom Sinisi, ne njemu. Srcu se ne moze gospodatiti. Srce ima svoje zakone koji se kose sa svim ovozemaljskim zakonima. Uzalud je boriti se protiv srca. Da je to znala godinu dana ranije nikada ne bi bila ovako sama i ovako nesrecna..... ******************************************************************************************************* Prica nije istinita i svaka slicnost sa stvarnim dogadjajima i ljudima je slucajna.  #
Add Comment
Dodaj komentar





Zapamti me