Skrusena pred Tobom stojim
svetiteljko moja mila,
za dusu Te svoju molim
da vratis joj mir, da bude sto je bila.
Molim Tebe ,sve Svece ,Andjele i Boga,
za oprostaj greha srcu sto voli.
Pomozite da ljubav iscupam iz srca svoga,
da prestanem da ga volim ,dusa vas moli.
Ne znam vise sta radim,
zbog ljubavi ove dusa mi se kida.
Od kad mi Bog za njega ljubav u srce posadi
dusa nad sobom jeca i rida.
Uplite svece da mi svetle u mraku,
da dusu moju ne ganjaju vise djavoli crni.
Ne zelim da skoncam u paklu,
pomozi mi Svetiteljko,dusu moju u Nebo vini.
Molim vas ,vratite mi mir i spokoj,
da zvezda opet umom oku zablista.
Dusa ova zeli otici u raj,
ali nije vise dovoljno cista.
Skrusena stojim pred Tobom
svetiteljko moja draga.
Boze, Ti znas sta je u srcu mom,
pomozite mi ja vas molim, pomozite sada.
******************************************
Gledam kako se jutro radja,
iza brda se zora rumeni.
Za nama je jos jedna svadja,
nema vise sta da se kaze,od bola se zanemi.
A nekada si me ljubio strasno,
u nocima zimskim ,hladnim i belim.
Po meni padali su poljupci slasno,
k'o pahulje bele leteli su poljupci tvoji.
Topila sam se u zagrljaju tvom,
gorela od ljubavi plama.
Sad se tuga naselila u srcu mom,
ostadoh opet potpuno sama.
I skripuce sneg pod stopama mojim,
u noci ovoj snegom zavejanoj.
Ledi me hladnoca sa usana tvojih,
sta davao si meni nekada,sada dajes njoj.
(no subject) [
Reply]
Ne moli da nestane ljubav iz srca.
Nije važno da li ju je zaslužio ili ne,
ljubav te je oplemenila...
Voli, da bi volela...
voli da bi bila voljena...
postoji trenutak draga moja AnaM kada me je ta ljubav stvarno oplemenila..ali postoje trenuci kad sam zbog te ljubavi degradirala..ipak ja sam i dalje zaljubljena u ljubav..volim ja ljude,cvece travu ptice...ali molim da mi tu ljubav prema tom coveku iscupaju iz srca da bi plemenitost mogla da izbije opet..
Bilo bi dobro da to može da se dogodi kad mi poželimo.
Iščupaću tu ludost iz svog srca pa makar svako vlakno krvarilo dok to budem radila...
lakše je reći, nego učiniti,
ali,
vreme je saveznik...
Vilo, i ja mislim da smo mi žene više zaljubljene u ljubav...
Ali me tvoj post podsetio na nešto što sam pročitala sinoć:
Dobro je i prirodno sećati se prošlosti i misliti na budućnost, ali živeti ma i delimično u budućnosti ili prošlosti – nezdravo je, čak i opasno. To znači kočiti i potkradati svoj sadašnji život, ne spasavajući ništa od prošlosti i ne čineći ništa za budućnost. Glavnim delom svoga bića, najboljim snagama srca i razuma čovek treba da je uvek i ceo u sadašnjem trenutku, koji je jedini pravi i jedini mogući život koji živimo.
Ivo Andrić, Znakovi pored puta
Razmisli...
da lakse je reci nego uraditi..veruj mi draga moja AnaM to jako dobro znam...jako dobro...slikovito da objasnim..ako je srce saksija a biljka ljubav..da bi ovu biljku iz saksije iscupala morala bi da saksiju polupam na milion parcica..ima li neki lepak kojim bi zalepila srce..suze mozda? ne...suze samo cine gore..molitva je prava stvar..ono za sta ja nemam snage imaju oni sa Neba i mogu mi pomoci..zato i molim neprekidno...svaka moja misao je molitva..pa kad neko vreme prodje..ostace samo oziljci i senka tuge na mom licu...
znam poluuspavanko...znam sve..ali se trenutno osecam kao voz koji je skliznuo sa sina..ko sto rece anam..treba vremena..sreca u nesreci sto se ja brzo regenerisem..i nastavljam dalje bez obzira na proslost..proslosti je mesto tamo u proslosti..niko ne zna sta nas ceka u buducnosti, a sadasnjost je sve sto imamo...
Uzmi to ovako, ta ljubav je bila tvoje iskušenje da možeš sve, baš sve... Kako je ušla u srce, napravila haos, ućiće i neka druga, nežnija, možda neprimetnija, manje burna, ali ljubav koja će zalepiti i zaceliti sve ožiljke...
Želim ti da to bude što pre...
Vilo, potrudi se svim silama da pomogneš sebi, to je jedini način da prevazidješ bol...
Srećno...
e moja anam...samo sam mislila da mogu sve..a u stvari nisam makla dalje od pocetka...hvala na lepim zeljama ali ce to malo teze ici, jer sam izgubila povereje u sve sto me okruzuje..jednostavno ne verujem nikome i zalim onoga ko se bude u mene zaljubio jer cu ga samo povrediti...
trudim se poluuspavanko..veruj mi..samo sto prvi put sam predala srce potpuno i nisam sigurna da idem pravim putem oporavka...
Vilo, znam koliko ti je teško.
I niko ti ne može pomoći nego ti sama sebi. Znam da oporavak izgldeda nemoguć.
Imala sam takvo razočarenje kada sam samo želela da nestanem, kada sam bila razočarana u ceo svet i nisam verovala da ću ikad više biti normalna...
Veruj mi, nismo svesni koliko smo jaki. Nismo svesni koliko je život čudo...Sada mi taj period mog života deluje kao tudj...
Snaga je u tebi.
Izvini ako sam dosadna, moram ti još nešto napisati od Andrića:
Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.
pomirenje...kljucna je rec..nisi dosadna poluuspavanko,trenutno mi svako misljenje dobrodoslo
I onda jednog dana kad se stišaju oluje i strasti shvatiš zašto je sve moralo baš tako da bude...
vec naslucujem zasto je sve moralo biti bas kako je bilo...
Trazis da ljubav iz srca nestane i zelis stici u raj?
Tesko...
Bolje trazi od neba da ti podari novu ljubav koja ce zaleciti sve rane.Neznu ljubav koja ce ti doneti toliko zeljeni mir.
Ja ti upravo to i zelim :)
mesecina@ trazim da mi ljubav prema tom coveku nestane iz srca..ne ljubav uopste...
Ma razumem te.
Ljubav je ponekad bas teska...
Ali ipak treba biti zadovoljan sto je nosis u srcu...
