Categories
My Links

« NE ZOVEM TE VISE MILO MOJE | MOLITVA »

ORAO I KOKOS
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 07:40

Verovatno je vecina od Vas cula ili procitala pricu o orlu i kokoskama..za one koji pricu nisu culi niti procitali...

"Jedan covek nasao je orlovsko jaje stavio ga pod kokos. Orlic se izlegao kad i pilici i odrastao sa njima.

Citavog zivota orao je radio isto sto i kokosi u dvoristu , misleci da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i leprsao krilima uzdizuci se koji pedalj iznad tla.

Prosle su godine i orao je ostareo.

Jednog dana ugledao je u visini , na vedrom nebu, cudesnu pticu mocnih rasirenih krila, kako lebdi na vetru.

Stari orao je zapanjeno gledao u vis. " Sta je to? " pitao je.

"To je orao , kralj ptica" rekla mu je jedna kokos. " On pripada nebu , dok mi kokosi pripadamo zemlji."

I tako je orao umro medju kokoskama ne znajuci ko je."

Postoji i druga verzija ove price gde orao svestan sebe ali uplasen visina nebeskih i leta ,dobrovoljno ostaje medju kokoskama i tako tavori svoje dane, pomazuci mladim orlicima, koji su se kao i on izlegli u kokosinjcu ,da shvate ko su i da se vinu put nebeskog plavetnila kao kraljevi neba i ptica.

Znam coveka koji u sebi krije bezbroj talenata ,ali kome je u njegovoj mladosti trebalo vrlo malo ohrabrenja da bi sve svoje talente razvio i prikazao svetu. Medjutim umesto da ga bodre ,njega su lomili. Hteo je da svira..razbise mu gitaru..hteo je da pise..rekose ne moze..hteo je da crta..ismejase ga. Sasekose mu krila do krvi, a za ranama oziljci ostaju koji znaju da zabole.I ne samo oziljci vec i strah da ce ponovo da krenu da  mu krila lome. U takvim okolnostima covek, bilo koji ,se povuce,ostavi sva svoja blaga,zakopa ih duboko u sebi i ljubomorno cuva. Ako i nekad skupi hrabrosti da nekome pokaze to sto on krije povuce se i na najmanju kritiku ,ili cutanje protumaci kao kritiku.

Upoznavsi na sopstvenoj kozi kako boli kad se krila lome, pokusava da ljude koje sretne u svom zivotu ,a koji opet nisu svesni svoje vrednosti iz ma kog razloga, ohrabri i podstakne da polete. Ume on to bas lepo da radi, svemu tome i ja sam dokaz. Ume da pohvali,ume da se divi..secam se kada sam mu prvi svoj stih poslala ,stidljivo i sa zebnjom, nazvao me "pesnickom princezom" .."retki prozracni biser, suzica malog Andjela" . Ko posle takvih reci ne bi napisao jos jedan stih..i pesmu celu..i dve..

Danas posle nesto vise od dve godine imam zapisano preko 100 pesama i par pricica.Neke Ste dragi moji blogeri mogli da procitate i ovde. Negde u maju ove godine odvazih se da neke svoje radove posaljem na konkurs u organizaciji knjizevnog kluba "Miroslav Mika Antic" u Indjiji pod nazivom "Garavi sokak". Bese to moj prvi konkurs i moja prva objavljena pesma.

Ali...covek koji u sebi krije lepotu i snagu jednog orla uporno odbija da poleti. Steta je velika ,jer fotografije koje on uslika su predivne..ono sto je pisao na zalost nisam imala priliku da vidim ,jer on to ljubomorno cuva. Postojala je sansa da njegovo pisano delo ugleda svetlost dana ,ali je on to odbio, jer ,cini mi se, trazeno je od njega da napravi neke manje izmene u prici.

Skoro sam na jednom forumu ,koji i on redovno posecuje postavila par njegovih fotografija na kojima potpisah njegovo ime. Osetila sam veliku potrebu, kao cin zahvalnosti za sve sto je za mene ucinio, da bar neko vidi i zna ko je uslikao te fotke. Medjutim on me je zamolio da ga ne potpisujem vise i jedva ga namolih da mi dozvoli da stavim inicijale njegovog imena.

Kako naterati orla da poleti?

Kako ubediti nekoga da vredi jako puno i da se ne odrice sebe?

Jer on vise ne pise..on vise ne fotografise..on vise ne crta..

On jos samo bodri druge da polete i ceznjivo gleda za njima u plave visine.

Ja jesam poletela..na trenutak samo..i sada se osecam pomalo ljuto i osteceno na neki nacin jer on ne zeli da letimo zajedno.

On ce uvek biti u mogucnosti da sam sebi kaze " ja sam je bodrio..ja sam joj pokazao da moze da leti" , a meni let takav ne predstavlja zadovoljstvo ni radost ,jer on ostaje dole u prasini sa kokoskama.

Htela sam iz zahvalnosti da mu pomognem da poleti..da mu pokazem da moze..

Iz nekog protesta lomi me zelja da prestanem da pisem..da prestanem da objavljujem svoje pesme..da prestanem da saljem iste na konkurse..jer osecam neku vrstu krivice,neuspeha to sto on nece  ni da pokusa da poleti.

Ne moramo zajedno leteti. Meni bi bilo dovoljno samo da znam da je on negde tamo visoko u nebeskim plavetnilima pa makar i miljama daleko od mene..

Poleti Milo moje...mozes ti to..znam.

http://najforum.forumotion.com/caffe-zbornica-f17/pesmom-cu-ti-reci-kroz-sliku-i-reci-oslikana-poezija-t470.htm a na ovom linku mozete pogledati te iste fotke...  #
User Comments
(no subject) [Reply]
Баладашевић | 10 Novembar, 2009 10:15

Пре или касније, драго дете, дође време када се суочиш са собом. Не бих никако волео да кажеш себи како си и ти само једна која није полетела. Милион пута сам рекао и кадгод овде написао, да је љубав искључива - или постоји или не постоји. Све оне силне варијације ситне, НИСУ љубав права.
ТИ имаш у себи енергије, воље и снаге да полетиш и небо је отворено за тебе. Ако уз помоћ толике љубави он није успео да препозна тренутак и ако не цени љубав, она једноставно НЕ ПОСТОЈИ.
Сурова истина. Али је истина. Сажаљевање НИЈЕ љубав.

Да је љубав ПОСТОЈАЛА, он се не би винуо у небо, већ много даље, у сва пространства и једноставно би затворио своју књигу живота и почео нову. За то не треба ХРАБРОСТИ или било чега, за то треба ЉУБАВИ.

Оне праве, која би те повела за руку, и почела да црта читав један свет. Немој да би ИКАДА осећала БИЛО КАКВУ грижу савести или чега другог зато што си ВОЛЕЛА.

Да сам ја на његовом месту, украдена би била с првим римама... Веруј најстаријем блогеру, ако љубави код њега нема, нема потребе да настављаш са мучењем себе и патњом. Бићеш му увек ту, као пријатељ, као неко ко га искрено воли и то је довољно.

И не дозволи да те икада повреди или веже неким суманутим констатацијама да си ТИ та која није хтела да ТРАЈЕ. ТИ си заслужила некога ко ће те обожавати и од тебе створити свој свет љубави.

Ја сам најстарији блогер, и мора ми се веровати! ;)

п.с. сврати на мој салаш и видећеш неке другачије слике стварности...

(no subject) [Reply]
AnaM | 10 Novembar, 2009 10:17

Nije lako biti orao
Možda je njegova veličina baš u tome što ne želi da raširi svoja krila, pokaže svu svoju snagu leteći visoko, visoko, možda misli da treba još vremena za pravi let dostojan orla...
Ko zna?
Možda mu je neko na samom početku slomio krilo, pa i ako zna da je krilo zaraslo, ne usudjuje se, ili neće da pokaže kako visoko može da leti.
Orao je orao, i kad ne leti, a kokoška, ipak ostaje kokoška i kad se trudi da poleti...
Naš narod kaže, ne treba bacati biser pred svinje, poješće ga...

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 10:34

@ baladasevic... lepo je sve ovo sto si napisao..i istinito..znam ja da ako ljubavi nema nista se ne moze..osecanja moja nisu ni bitna toliko..ja samo hocu da se i on odvazi i poleti..pa makari u tudje gnezdo sleteo..ne osecam grizu savesti sto sam volela ili sto jos uvek volim..da mogu sve bih ponovo i nista ne bih menjala..e sad i ja mislim da kad je ljubav prava da ne poznaje granice ni predrasude ni probleme ni muke ni besparicu..jednostavno se pustis bez razmisljanja..
hteo je i on mene da ukrade ali..eto ja rekoh ne jer mislih da taj trenutak nije povoljan jer postoje osobe koje zavise od mene,osobe koje nikada ne smeju da se zastide mene jer smo vezani vezama koje su neraskidive i Bogom date..
i slazem se sa tobom da sam zasluzila nekog ko ce me obozavati i stvoriti svoj svet ljubavi od mene..nekog ko ce me pustiti da letim bez da me pita gde si bila..poverenje da mi bezmerno ukaze jer umem da opravdam kad mi se isto ukaze..Patnja je valjda normalno stanje kad shvatis da volis i da ti je uzvracivanje iste uskraceno ..sto vise volis ,vise i patis..i da u pravu si..optuzena sam da sam ja najveci krivac sto je ljubav u njegovom srcu svela,a opet kazem ja da je prava bila ne bi svela nikada

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 10:35

@anam verovatno si u pravu..orao je orao i kad se maskira u kokosku..hvala za komentar..

(no subject) [Reply]
Баладашевић | 10 Novembar, 2009 10:42

Људи се тешко сналазе са погрешно установљеним ставовима... Што више волиш више патиш... Која погрешна ствар! Тешко да постоји човек који не мисли овако. Авај, погрешке!!!
Да те пусти да летиш да не пита где си била... И ово је грешка, у правој љубави сав лет и цело поимање света види се само једним заједничким бићем...
Ономад сам опет Смислу рекао да бих је зашио за себе колико ми треба као ваздух насушни...
Кад дођеш у моје године, желим да ово кажеш окружена срећом, а НЕ сећањима:
"Онај округли је стварно био у праву"

Поздрав од срца!

Недај се, данас је прави дан за почетак "остатка" твог живота (много већег дела него до сада)...

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 10:59

zbog te zelje da ga zasijem za sebe sam ga i izgubila pa sam promenila stav..
moja majka ima obicaj da kaze..mlada si ti..jos toliko toga je ispred tebe..samo pruzi ruku i uzmi..a meni je hladno i sake sam skrila u rukave dzempera duse svoje i samo bi da me zagrli jednom jako pa nek ide gde hoce..negde procitah da najvece tuge stvaraju zelje neostvarene..da bih nasla nekog trebalo bi da mrdnem sa mog salasa..jer kuca moja je bas ko pravi mali salas oko koje niceg i nikog nema..a mrzi me..bas me mrzi

(no subject) [Reply]
Баладашевић | 10 Novembar, 2009 11:10

Па ако те мрзи, онда си заиста "сама крива". Тугуј још мало, па кад крене година нова, а ти лепо узми нову књигу, неисписану још, и не мењај љубав коју носиш у себи и своје ставове. Љубав препознаје љубав. А ако кадгод шта "жацне" од старе љубави, ти га одмах стави у стару књигу успомена.
Имаш САМО ДВЕ варијанте, шта год ти когод говорио.
Прва је да наставиш да сажаљеваш себе и "уништиш" барем два живота (његов и свој), а друга да скинеш са себе плашт од сивила и да рашириш крила и нађеш своје краљевство где ћеш бити вољена и поштована и цењена таман онолико колико и ти волиш, цениш и поштујеш (много).
Наравно, има и трећа, али она је пропратна - да дођеш на салаш да диванимо кадгод :)

(добро, углавном ћу те мало грдити, ал`...) :)

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 11:26

ja sam takva osoba..volem kucu..kao devojku majka me je stalno grdila sto ne mrdam iz kuce...drugarice su me bukvalno kindapovale uz blagoslov majcin i vodile po kaficima i diskotekama ,a ja sam opet jedva cekala da se vratim u moj mali kutak gde nema guzve gde nema buke..Bivseg muza sam upoznala u skoli u koju sam morala da idem a zatim ga srela kod komsinice jedne veceri dok sam cekala majku da me vodi kuci posle skole jer je mene bilo strah da prelazim nekih 500-600 metara brisanog prostora..ne sazaljevam sebe..samo mi je krivo sto su njegovi razlozi da prestane da me voli po meni trivijalni..moje misljenje on shvata kao uvrede, a opet takva sam osoba kazem ono sto mislim u lice pa svidjalo se to nekome ili ne..nisam od onih koji cute i mislis sve su od meda satkani a ono ti misle najgore..opet ,kad mu ukazem na greske koje pravi i propuste on to shvata kao napade dok ja kad mi neko kaze da gresim duboko se nad tim zamislim..poenta je da ne volim iz kuce da izlazim..a sa brakom iza sebe i troje dece..pa beze od mene k'o djavo od krsta..grdnju prihvatam..i ako je s ralogom tada savijem nos i cutim ako mislim da sam nepravedno izgrdjena tada to pokusam da demantujem iznoseci moje vidjenje iste stvari..sto neko protumaci kao moju zelju za svadjom..Bog nam je dao moc govora da bi svadje izbegli..a opet ne vredi...

(no subject) [Reply]
Баладашевић | 10 Novembar, 2009 11:33

Онда је драго дете, мало време и да живиш СВОЈ живот. Вероватно си се трудила до сада да будеш свима добра или како год. То да волиш кућу је разумљиво. Иде то с годинама :)
И ја не волем да идем са салаша, некако ми ту најлепше. Ту где је Смисао.
Не познајем те, па не знам да ли је жеља да сваком кажеш какав је одраз личности или околности. УВЕК, али УВЕК треба поћи од себе, јер... ко је од нас без мана? И сам их имам колико хоћеш. Само толеранција. Ако иде иде, ако не иде, није смак света. Нека су деца жива и здрава и нека су добро.
Главу горе, толеранцију у окружење, љубав у срце и да те Бог види!
Издиванићемо се можда кадгод. Сад сам здраво у гужви, све до нове године. А ондак, еее... Дивоте...
Поздрав од срцета!

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 11:36

pozdrav i tebi od srceta iz ravnog Banata sa brdascetom u pozadini :) i hvala

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 11:40

odraz okolnosti..nikada necu reci nesto a da ne podjem od sebe prvo..nikada necu da osudim nekoga zbog necega sto je uradio jer vec sutra zivot i okolnosti mogu mene navesti da uradim to isto..po onoj Hristovoj..."nek prvi baci kamen onaj ko greha nema" svi mi gresimo i svima su greske dozvoljene i svi imamo Bogom danu mogucnost da greske popravimo..

(no subject) [Reply]
anam | 10 Novembar, 2009 12:15

Ne nisi ga izgubila, pusti samo da sam odluči kad će i da li će da raširi krila...
Ako i ne raširi, verujem da nije važno, jer On je On, i kad se šćućurio se na zemlji, i kad je širom raširio krila...

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 12:20

@anam ,draga moja...nema tu ljubavi vise s njegove strane..ne zeli on leteti sa mnom..ja sam htela...ali...ne moze se na silu..nista se ne moze na silu..On jeste On za mene..ali ja vise nisam Ona za njega..Ona prava...

(no subject) [Reply]
anam | 10 Novembar, 2009 12:24

Kolo sreće naokolo kreće... Nikad se ne zna
kad mu dodje u glavu.
Možda On neće biti više On za tebe,
ali ti ćeš postati Ona za njega:)))

odavno već [Reply]
bakasenovic | 10 Novembar, 2009 18:21

ne komentarišem ni tuđe reči,ni tuđa pisanija...ali ajd.U knjizi istog autora vilo piše i ovo"jedan stari hodočasnik išao je usred zime preko mosta u podnožju Himalaja,kad je počela kiša čuvar prelaza mu je rekao...kako ćeš stići gore po ovakvom vremenu..?starac mu je veselo odgovorio moje Srce je već stiglo tamo,ostatku mene lako je da ga prati.."Anam je apsolutno upravu ovde.koliko se sećam Vilo iz jedne od Vaših ranijih priča poprilično ste orla vezivali za zemlju,dali dobar doprinos seckanju krila istom.Svetac je svetac sve dok to ne sazna,a Vi ste Vilo to izgleda saznali.Zagledani u druge zaboraviste da se zagledate u sebe malkice barem.Kada ružu zgnječimo rukom ili zgazimo nogom ona širi svoj prekrasni miris,a Vi grebete jer ste planirali baš danas da budete srećni.Planirali a šta ste uradili?Rastemo samo onda,krila nam rastu kad naš kritički pogled nije više usmeren na druge već samo na nas same.Postoje 6 vrlina razmislite o tome,i da znate sa ljudima se lakše komunicira kada im se ne nameće volja...pozdravljam vas i ne sudite o nekome koga ne poznajete jer ni sve oči nisu u stanju jutarnju rosu da vide

da dodam samo [Reply]
bakasenovic | 10 Novembar, 2009 19:06

nešto malo.Ako kažete Vilo da vas je naučio da letite onda je to perfektno uradio jer nižete reči na blogu prelepo,naučio vas je a ni perce iz krila vam nije falilo.A šta vi radite...dovede na ivicu provalije i bacata u visine ne pitajući,nervirajući se a perce po perce mu ispada iz krila...i ko je tu učitelj kome,ko tu koga ne razume

(no subject) [Reply]
mandrak72 | 10 Novembar, 2009 19:23

Mnoge ptice imaju krila, ali jednostavno ne polete stoga što im je priroda takva. Neke stvari jednostavno treba da se dese same od sebe.
pozdrav

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 19:45

@bakasenovic....necu da komentarisem tvij koment...iz postovanja koje imam prema tebi..pozdrav

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 10 Novembar, 2009 19:48

@bakasenovic...ja ovde letim prema dnu..da li se pad zove let? mudar si covek verovatno znas.....

(no subject) [Reply]
poluuspavanka | 10 Novembar, 2009 20:10

Bez nečije podrške niko ne može uspeti pa ma koliko bio talentovan... Meni je žao talentovanih ljudi koji svoj talenat ne prepoznaju

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 11 Novembar, 2009 07:30

@bakasenovic...ucio jeste..pokazao kako je lepo leteti ionda..cap..odsece mi krila u gurnuo me u provaliju...

(no subject) [Reply]
vilabezkrila | 11 Novembar, 2009 07:33

@poluuspavanka...slazem se satobom..i dodala bih..ljute me ljudi koji znaju da imaju talenta ali nece da se pokazu..a imaju podrsku

Add Comment
Dodaj komentar





Zapamti me