Vetar miluje vrhove granja

i topole u novi zivot pupe.

Visibaba pod brezom sanja

poslednji snegovi se tope.

Reka ledom zime okovana

ispod kojeg zivot vecma bruji

vec odavno je spremna

da hukom svojom sav svet probudi.

I kao da sva priroda ceka znak

da Sunce k'o magup namigne

da lasta krilom zapara oblak

i sve u potpuno novi zivot krene.

***************************************

Sunce sija svojim zracima se upinje

da prirodi svoj zivot vrati.

Pa postavim tad sebi pitanje

dal vredi i mora zbog ljubavi da se pati?

Zima je okovala sve svojim ledom

i s grana davno i zadnji list pade.

Bol okova dusu moju za ljubavlju izgubljenom

Osmeh davno s moga lica nestade.

Al' Sunce ljubavi nove se upinje

da otopi led s duse moje

pa se opet postavlja pitanje

dal ipak na kraju dodje sve na svoje?

Dal' zalud su sve boli i patnja

kad zivot se u krug vrti

i sutra cu sa drugim da sanjam

a neku drugu ljubices ti.