« OPET ZIMA | JOS UVEK SANJAM »
Prosipa nebo suze svoje
po trotoarima moga grada;
to andjeli placu zbog nas dvoje;
ti i ja bili , vise nikada.
Dok se po meni prosipaju andjela suze,
besciljno ulicama mokrim lutam.
On radost , srecu i sve mi uze.
Zasto ? Na to pitanje odgovora nemam.
Pokusavam da iz blata sebe iscupam,
da sastavim delice svoga zivota.
Al sve dublje u blato padam,
dusa mi ko lisce u jesen rasuta.
Raznose dusu moju vetrovi tuge,
i postace jedno sa zemljom crnom,
samo smrt me ceka ,nema mi druge;
dok se on smeje sa nekom drugom.
(no subject) [
Reply]
joj.
Vilo, imaš tako lep osmeh, šteta bi bilo da ga ne koristiš. Znam da je ovaj februar crn i nikakav, al glavu gore!
U bre, ovo je previse depresivno, pogotovo kraj, zasto tolika tuga?
Koliko god ti teško bilo u nekom trenutku, nikad ne kloni duhom i ne zaboravi da kreativan duh uvek nađe rešnje pa verujem da ćeš i ti lako i brzo vratiti osmeh.
Kisni dan prodje.
Uvek obasja sunce.
A ti mala,sa takvim osmehom...ako si luda samo izvoli,a mozes imati ceo svet.
Ljubim te :*
ne brinite..nisam luda..samo eto nekako se reci tako cudno slozise...ko ce jos da shvati dusu pesnika..ako smem sebe pesnikom da nazovem...a iskreno..jedva cekam da ova zima ode..muka mi je vise od nje..i ovaj sneg..i vetar i ustajanje u pola pet...treba mi sunce..tako mi treba sunce..da napunim baterije..ja radim na solarnu energiju.. veliki pozdrav svima..:))))
p.s. ima osmeha..i to punooo
