Sretose pred  kraj leta

te duse dve.

Kad jos poneka Bulka cveta

na sred livade.

Dugo su svoju ljubav krili

samo su drugovi dobri bili

al ne znase da srca znaju

sto njih dvoje skrivaju...

Ej da mi je da ti jos jednom cujem glas

pa da zatreperim ko na vetru breza.

I da se jos jednom pomolim za nas

pa da odem negde gdi me niko ne zna...

Srce poce kao dete da se otima

trazise se po predhodnim zivotima.

Ostavise iza sebe sve, promasaje koji tiste

lako , jednostavno ko beznacajno pristaniste.

Ej da mi je da se jos jednom u mene zaljubi

pa da poletim kao mala vila.

Da mu se na grudi priljubim

i budem srecna ko sto nikad nisam bila...

Gordi naspram podsmeha i spletki poslednjih.

Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.

Reci su sve pokvarile

Sad bi se samo kraj njega cutke stisla

Sama ostade ..izbeglica iz besmisla

Ej da mi je da te bar jednom zagrlim

 pa da zadrhtim ko na vetru breza

i da te jednom samo jednom poljubim

i da odem gde me niko ne zna...

Ali postoje u nama neke neprebrodive dubine

postoje u nama neke stvari neprevodive u reci...