Opet je ljubav k'o lopov,

u srce moje prste zavukla,

trazeci po praznom dzepu duse moje,

onu mrvicu sto fali,

da se ljubavi vatra raspali.

I otimah se ja kao dete

sto ga , umornog, teraju u snove,

pa pod vlast istih padne do zore..

Ne vredi...

I ovaj put ce ljubav 

srce da mi opljacka;

da ga pohara i praznog ostavi.

I ovaj put ce srce slomljeno

krvlju svojom dusu da ispuni.

I ovaj put ce potoci suza

niz obraz da se sliju.

Znam to...Dusa oseca..

Oblaci tuge u oku se kriju..

Lanci i katanci kojima srce vezah

nisu jaki dovoljno;

okovi kojima dusi krila svezah

padose sami.

I tek krila sto rasirih u punom sjaju

lomim ih svojim  sumnjama i strahovima.

I opet cu na kolena pasti

u kaljugu osecanja vlastitih.

I opet cu proklinjati dan i cas kad se rodih

i opet zvacu smrt da mi dusu uzme

Opet...

Al' samo tako je jedino vredno ziveti

pa makar srce uz put izgubila,

pa makar boleleo, pa makar patila...

Jer samo tako i treba ziveti

voleti do poslednjeg daha....