Htela bih tebi da poletim
al' sasekoh samoj sebi krila.
Sada tiho patim,
nikad tuznija nisam bila.
Htela bih srce da ti dam,
al' zivot ga odavno iscupa iz grudi.
Ostade mi samo da sanjam svoj najlepsi san,
da se kraj tebe jutrom budim.
Htela bih svoj zivot da ti poklonim,
al' zivot moj pripada drugima.
Htela bih decu da ti rodim
koju drugome rodila sam.
Vidis kako samoj sebi
bez milosti slomih krila,
jedino sto mogu je da mastam o tebi,
i da placem sto nikad tvoja nisam bila.
Dodji
Srce moje cezne tuguje i vene.
Trebas mi ; kraj mene da se budis,
oci da ti ljubim snene,
i da sa mnom cutis.
Dodji
Dusa moja danima te zove
Zar ne cujes njen glas?
Krik njen cuces i noci ove
u osmehu tvom joj je spas.
Dodji
Telo moje milovanja iste
da ugasis strasti ove plam
zelje ga muce,kinje,tiste,
a ti tamo zivis sam.
Dodji
Sve sto imam dacu tebi;
srce,dusu,telo.
Pozuri,da sutra kasno bilo ne bi.
Dodji k meni moje milo.
Ti nikada neces cuti reci ljubavi od mene.
Pomislices,mozda,da te ne volim,
nemoj duso da ti zbog tog srce vene,
predati se potpuno,ja se bojim.
Cak i kada mi gore telom
vatre zelje i strasti,
pomislices da sam okovana ledom,
da me ljubav tvoja ne moze spasti.
Jer zena ja sam sto cuteci voli
i nikada neces cuti od mene,
ni uzdah srece ni jecaj boli.
Ja sam zena sto voli iz sene.
