Volelea bih da ti rukom taknem obraze,

 i oci poljubim jutrom snene

 pa da osmehom porazim poraze

 saznanjem da volis samo mene.

 I ponekad pomislim da sretosmo se

 u pogresno vreme i zao cas,

 jer ne mozemo da izborimo se

 sa svim mukama sto razdvajaju nas.

 Ne mozemo mila ljubavi moja

ni ovu razdaljinu smanjiti.

Ponekad mi je tako tesko biti tvoja

samo zato sto te ne mogu ljubiti.

 I kazu mi:" ne brini vise

 ljubav na kraju pobedi sve

jer duga dodje posle kise

tako i on ljubice te."

A ja se bojim da ce vreme

sto prolazi nemilosrdno

odneti svu mladost i osmeh iz oka mog,

 pa kad se budemo sreli konacno

kraj mene procices

i cekanje bice uzaludno svo.

I ispunjena strahom ledenim

posrcem i padam u bolu svom

no ipak, cekam i molim

molim da ti jednom taknem obraze

 i osmehom porazim poraze

jutrom da ti oci poljubim snene

 i ti snenu zagrlis mene.