Stojim na zgarištu ljubavi naše,

tu ,gde je nekada zvonio naš smeh.

Sve izgorelo je, ničeg nema više;

od ljubavi onolike osta samo pepeo i prah.

Oči zatvaram i naša slika

ređa se jedna za drugom,

pitam se gde nesta ljubav onolika

zašto nam se duša ispuni tugom?

Zašto si prestao da me voliš?

Zgazio u meni osećanja sva

sada mi kažeš da se kaješ

a znaš da nam povratka nema.

I eto stojim tu

na zgarištu ljubavi naše.

Brišem poslednju suzu

znam da ljubavi nema više.