.....I dok je srce tuklo sve jace
a dusa sve smelija bila
da me ne voli on mi tada rece
na uzareno telo voda se prolila.
Suzama svojim sam zelje gasila
dok mi se dusa dimila od pozara.
Sve izgorelo je nista nisam spasila
osta samo grc sto rane otvara.
Pustos je u meni, gar na sve strane
i ko god se dotakne ruke ogaravi,
a oluja besa nikako da stane
i ono malo mene nacisto iskvari.
Zgaristem duse moje sada lutaju
zli dusi, besovi i djavo crn
smeju mi se u lice, u greh me guraju
srce ne oseca u njemu je trn.
Ne zelim vise poljupce nicije
ni dodire ni cin spajanja.
U vatri iluzije dusa izgorela je.
Ni jedan san mi ne osta da sanjam.
Sada sam slicna kaktusu u pustinji
sto usamljen iste broji dane.
I otrov skriva u svakoj bodlji
Umrece svaki ko ga prstom takne.
Postojali su dani kad htedoh mu reći
sve želje, tajne, slatke snove svoje,
al nisam smelosti imala izustit te reči,
uzdrhtalo srce plašilo se moje.
Sad smelosti imam, al šta vredi
u njegovom sećanju lagano bledim.
Njegova sam bila, sada nisam više,
on ode, neće me , ne voli me više.
"No dobro", neko će reći
"nije to ni prva ni bajka poslednja;
ajd´sada nama svoje snove reci
kakve li to snove sanjalica sanja?
Zatvori oči vreme vrati,
reci nama sve želje svoje
na krilima svojih snova sada poleti
ajd´odsanjaj na tren sve snove tvoje"
Što da ne? Rekoh vragolasto
i zatvorih oči na tren,
dok se veče spuštalo platinasto
a mesec nas iz vrbaka gledao zamišljen.
Tišina zemlju obuze, uzdah mi se iz grudi ote
i poče priču svoju sanjalica da plete:
" Želela sam da pred njim stanem,
u sumrak kad ptice na počinak krenu,
i da ga ljubit ne prestanem
da noći takve u meni probudi ženu.
Da nam postelja bude od poljskog cveća pletena
dok po meni kó med klize njegovi prsti,
poljupcima njegovim mesto vina opijena
da nam se dah s mirisom proleća umrsi.
Da me ljubi dok se po nebu zvezde roje
da nebo bude svedok predaje njegove i moje;
da uzdasi naši od želje lude
svako biće poljsko tu noć probude.
Htedoh da poljupce po njemu prospem,
kao priroda što prosipa po travi rosu;
i da umorna od želje na grudima njegovim zaspem
s prstima njegovim upletenim u moju kosu.
A onda kad Sunce krene da se budi
i nebo se zacrveni od poljupca tog,
da i ja poljupcima njega probudim,
i drhtajem strasti tela svog.
Htedoh da pobeda predaja bude,
i predaja pobede čin,
pa neka mi Anđeli i nebo sude
što noć provedoh sa njim.
Htedoh miris njegov u sebe da upijem
pa kad mi dođe samrtni čas
da večni sanak mirno usnijem,
sećajuć se njega , te noći i nas.
Htedoh.." i reč zaustavih tad
stadoh, oči otvorih i suza mi zasja u oku:
" Eh stranče vidiš i ti sad
tugu i ranu moju duboku?
Vidiš li stranče sve moje snove
zaludne i nikada ne ostvarene
vidiš li snove jedne žene
jedne žene zalud zaljubljene?"
"Vidim" , stranac tiho reče
pre nego nesta u mrak
"i mene tvoj san peče
al sačekaj sa neba znak
Odsanjaćeš i ti tvoj san
dočiće i tvoj dan.
Zapamti reči ove moje
imaćeš noći i ti svoje
imaćeš ljubav istinsku pravu
a ovu iluziju prepusti zaboravu."
Tišina pod ruku uze mrak
dok je sa neba mesec sijao kao dukat.
